U Banatu, kažu bake, štrudla sa makom se obavezno pravi od kiselog testa. Kakvo suvo i tanko testo koje se u današnje vreme sprema na brzinu. Međutim, danas niti se ima vremena za čekanje da testo nadođe niti volje da se mesi. Ali, posvećivanje vremena tradicionalnom receptu svakako se na kraju isplati i u samom procesu budi sećanja na stare dane kada je štrudla sa makom bila obavezan deo trpeze.
U vreme vršenja žita kada je u radovima učestvovalo i nekoliko desetina ljudi, domaćice su u kući spremale večeru i naravno štrudlu. Miris maka se širio kućom, a više od pola tuceta plehova sa jufkama bilo je poređano duž hodnika i čekalo red na stari zidani šporet koji se ložio ujutru i gasio uveče pre odlaska na spavanje.
Možda vas zanima
Na kraju napornog dana išla je večera koja je započinjala čorbom od piletine ili ćuretine, a završavala se upravo jednom od omiljenih banatskih poslastica, štrudlom sa makom.
Ah, to kiselo testo
Kada domaćica napravi dobro testo kažu da ima ruku za to. U stvari, potrebno je samo dobro slediti recept i ono će postati onakvo kakvim ga pamtimo, pod prstima mekano i u ustima da se topi.
Potrebno je sa jednim kvascem staviti kašiku šećera, kašiku brašna i malo mleka te sačekati da nadođe. Zatim se određena količina brašna, koja zavisi od željene količine štrudle stavi u činiju, razgrne u sredini i tu se sipa smesa sa kvascem. Testo se mesi polako dok se sve lepo ne izjednači, a onda ostavlja petnaest minuta do pola sata da nadođe.
Nakon toga, testo se ponovo mesi i deli na lopte, čiji broj opet zavisi od pripremljene količine. Svaka lopta se razvlači na pravougaonik veličine 25×40 centimetara.
Pripremanje maka
U međuvremenu, dok je testo stajalo i raslo, mak se mleo u starom ručnom mlinu. Zatim se u šerpu stavljalo mleko sa šećerom da provri. Potom se tako kuvano prelivalo preko maka i mešalo dok se ne napravi smesa gusta kao puding. Neke domaćice preporučuju da se doda suvo grožđe, a neke smesu prave bez njega.
Završnica
Mešavina od maka se stavlja na početak razvučenog testa i urola u prvu jufku. Tako sve dok se materijal ne potroši i dok jufke ne ispune ceo pleh. One se premazuju žumancetom i peku u šporetu.
Naposletku, dok se ukusi mešaju u ustima i mak krcka pod zubima, a sve zaliva domaćim sokom od višanja koji je još jedna stara poslastica, sećanja na bake i stari zidani šporet odlaze u svoje fioke da čekaju sledeću priliku.
Komentari