Ne tako davno, još početkom devedesetih godina u selima opštine Gračac u Hrvatskoj, kao i u većini drugih krajeva život je tekao punim plućima. Sela puna ljudi, dečiji plač, bila su točak zamajac razvoja celog ovog kraja na samoj granici Like i Dalmacije. Deringaj, Mazin, Bruvno i ostala sela bila su puna života. Pod ličkim nebom složno su živeli Sovilji, Plećaši, Kričkovići, da bi samo nekoliko godina kasnije došao rat koji je okrenuo ljude protiv ljudi, komšije protiv komšija, ali i ispisao takve životne romane kakvih se ne bi postideli ni najbolji pisci.
Možda vas zanima
Tih devedesetih godina gotovo celokupno stanovništvo ovog kraja odlazi u izbeglištvo, a među njima i porodica Sovilj.
Već nakon nekoliko godina provedenih u Novom Sadu težak život u izbeglištvu, nemaština, ali i ljubav prema svom zavičaju, dovode Sovilje ponovo u Gračac. Milena Sovilj se uskoro udaje u Bruvno te ponovo kreće od nule stvarati život za sebe i svoju porodicu u ličkim brdima, daleko od svetala Novog Sada gde je odrastala bez oca, ali u blizini svoje rodne kuće gde je napravila prve korake koje je kao i većini drugih rat uništio.
Tragom ove priče krećemo put Bruvna u opštini Gračac gde je Milena Sovilj-Plećaš pronašla novi dom. Odmah na skretanju za Donji Lapac nailazimo na devastiranu crkvu Svetog Jovana na kojoj je pokrenuta obnova, ali crkva je još uvek daleko od faze kada će moći služiti svojoj svrsi. Bez vrata i bez prozora sa devastiranom unutrašnjosti ipak podseća na nekadašnja srećna vremana kada je ovde sve vrvilo od ljudi i dečijeg plača. U sklopu crkve nalazi se i pravoslavno groblje koje je polovično pokošeno.
Krivudavi put kroz šumicu vodi nas u Bruvno, selo koje je nekada imalo i preko hiljadu stanovnika, a prema zadnjem popisu ostalo ih je oko 90 i to uglavnom treće životne dobi. Kraj asfalta i početak makadamskog puta vodi nas do zaseoka Plećaši gdje je Milenino domaćinstvo. Proteklih godina u braku sa Nikolom Plećašem dobila je 4 ćerke, ali suprug joj umire i Milena ostaje sama da vodi brigu o svojoj deci.
U Mileninom dvorištu nas dočekuju tri psa koja čuvaju domaćinstvo, a kako i ne bi kad se svako malo u šumi koja se već spaja sa kućama pojavljuju divlje svinje i zveri.
„Dobro nam došli“ srdačno nas dočekuje Milena u svom domaćinstvu i odmah nas vodi na svoj ograđeni pašnjak gde nam pokazuje tridesetak krava na ispaši.
„Vidite, svaki dan ih pustim i one tu u letnjim mesecima ovde pasu. Sad dok je leto ne sagonim ih u štalu već su stalno ovde na otvorenom. Sused mi je ovde ostavio cisternu pa im na taj način osiguravam vodu“, priča nam Milena dok ćerkica Jovana odlazi po telad da bi ih zatvorila u štalu pre mraka.
„Imam ovde par komšija koje mi pomognu u letnjim mesecima da pokupim i pokosim seno pošto ne mogu sve sama. Usled suše sam nešto sena morala i da kupim“, prepričava nam Milena teškoće života na selu samohrane majke četvoro dece, koja se mora samostalno izboriti da deci koliko toliko osigura bolju budućnost.
Dve Milenine ćerke idu u školu, pa ih svakodnevno do Gračaca vozi kombi. „Evo sad je krenula škola, i stvarno puno toga je potrebno. Imala sam jednog bika kojeg sam prodala, ali verujte mi najmanje pola novaca je otišlo deci za školu“, govori nam Milena te se žali da deca ovde nemaju društva za igru. Mileni Plećaš je poljoprivreda jedino zanimanje i na taj način ostvaruje sve prihode za sebe i svoju decu, a kaže nam kako mora pokušati da kupi i novi traktor, pošto joj je stari kojeg ona najviše vozi dotrajao i više ne zadovoljava potrebe.
„Pogledajte ovu kuću. Toliko sam toga već uložila i još nekoliko soba moram sređivati, ali to će morati da sa čeka neka bolja vremena. Najpre moram kupiti traktor i još nešto mehanizacije jer od toga živim ja i moja deca i to mi je prioritet, a kuća i sve ostalo moraće da sačeka“, govori nam Milena dok nam pokazuje i cepač za drva koji je kupila, a vodi nas i do balirke za seno, kose i grabulja sa kojima obrađuje velike površine zemlje za stoku.
Selo Bruvno je još jedno od sela gde se priroda polako sjedinjuje sa ljudima, gde nestaju granice izmedju kuća i divljine izmedju domaćih i divljih životinja. Život u selu održavaju uglavnom ljudi treće životne dobi, a mlađih je sve manje. U Bruvnu se na svakom koraku oseti da život polako zamire, a da su vremena sa početka devedsetih kada je krenuo prijatelj na prijatelja, komšija na komšiju, sunarodnik na sunarodnika zauvek promenila sudbinu ovog kraja.
Milena Sovilj je jedna od retkih kod koje je ljubav za zavičajem bila jača od svega, te koja svoju budućnost vidi u vrletima Bruvna na samoj granici Like i Dalmacije. Za Bruvno je vezivala i budućnost četvoro svoje maloletne dece, a ima i brojne planove za proširenje poljoprivredne proizvodnje, uređenja kuće, ali i za osiguravanje lepšeg života svojoj deci kojeg ona kao dete bez roditelja nije imala.
Ova mlada žena sa četvoro dece, sama u polupustom ličkom selu budućnost i opstanak vidi u poljoprivredi i u poljoprivrednoj proizvodnji preko koje osigurava egzistenciju za sebe i za svoju decu. Intezivno razmišlja i o prijavljivanju na neki od projekata Ruralnog razvoja Evropske unije da bi mogla nabaviti poljoprivrednu mehanizaciju koja joj nedostaje, kako bi mnogobrojne poljoprivredne poslove mogla sama obavljati, pošto je i sve manje komšija koje bi joj mogle pomoći.
Autor: Miroslav Mašić
Komentari