Ako je cilj svakog poljoprivrednog proizvođača da ostvari što profitabilniju proizvodnju upotrebom sve raspoložive mehanizacije, onda su različita udruživanja poljoprivrednika, kao preduslov za apliciranje za projekte koji bi im bili izvor prihoda neophodna.
Možda vas zanima
Poznato je da su budžeti lokalnih samouprava ograničeni i da ne mogu mnogo da pomognu u ostvarivanju ovih ciljeva, ali iznosimo jedan pozitivan primer.
Kroz sufinansiranje različitih projekata za nabavku mehanizacije, poljoprivredni proizvođači iz trsteničkog sela Mijajlovac okupljeni u Udruženju „Voćar“, lakše idu ka cilju.
Uz pomoć poljoprivrede prehranjuje i školuje četvoro dece
U prošlogodišnjoj proizvodnoj sezoni među projektima za čije je sufinansiranje opština Trstenik izdvojila sredstva je bio i projekat Udruženja poljoprivrednih proizvođača „Voćar“ iz Mijajlovca.
Projekat „Ekolozi iz nužde, primena tarupa u voćarskoj i vinogradarskoj proizvodnji“ je finansiran sa 250.000 dinara.
Reč je o udruženju građana, a pre odobravanja sredstava za realizaciju ovog projekta, oni su kao Udrženje beležili uspešno realizovan projekat i iz 2016.godine. „Udruženi poljoprivrednici za savremenu poljoprivrednu proizvodnju“, za čije je sufinansiranje takođe iz budžeta Opštine Trstenik bilo odobreno 266.000 dinara.
Projekat je realizovan jednokratno u trajanju od šest meseci na području naseljenog mesta Mijajovac ali su postignuti uslovi da u nastupajućem periodu projekat sam sebe finansira.
Projektom iz 2017 godine je obuhvaćena dopuna već formiranog mašinskog prstena iz prethodne godine kada su nabavljene traktorska prskalica, motokultivator sa dodacima i rotaciona sitnilica, a sredstvima iz 2017 je nabavljen tarup za usitnjavanje ostataka nakon rezidbe, trave i korova iz voćnjaka i vinograda. Takođe je predviđena i demonstracija rada ove mašine svim zainteresovanim meštanima, kao i obavezno organizovanje obuke zainteresovanim poljoprivrednicima na terenu o mogućnostima pravilnog korišćenja otpadne biomase iz poljoprivredne proizvodnje.
Iz ličnog iskustva: „Poljoprivreda nije industrija“
Selo Mijajlovac ima izuzetne klimatske i visinske uslove za gajenje vinove loze i voća. Samo na prostoru sela je oko 100 hektara pod zasadima šljive,jabuke i kruške, ali i vinove loze. Proizvodi se daju ili otkupljivačima ili idu u preradu. Treba napomenuti da samo članovi udruženja „Voćar“ obrađuju 10 hektara voćnjaka i vinograda.
Problem svima predstavlja velika količina biljnih ostataka koja nastaje u proleće nakon rezidbe, a ti ostaci su velike energetske i biološke vrednosti. Ono što su tradicionalno radili poljoprivredni proizvođači je da su ovaj višak izvlačili do nekih neobrađenih parcela i da su ga palili. Šteta je bila ogromna. Direktno ugrožavanje zdravlja onog ko pali i njegovog neposrednog okruženja, zagađen vazduh na većim površinama, nepovratno uništena kalorijska vrednost ovih materijala, a sa druge strane utrošak velike količine kako stajnjaka tako i veštačkih đubriva.
Kad se uzme u obzir starosna struktura meštana Mijajlovca, koja pokazuje da je stanovništvo sve starije, jasna je bila potreba za drugačijim pristupom obradi zemljišta.
Sve starije stanovništvo nema više snage da se bori sa travom i sa biljnim ostacima, a treba i naći zamenu za stajnjak, koga sve manje ima, jer se znatno smanjuje i stočni fond.
Idealno rešenje je bilo primena poljoprivrednog tarupa u proizvodnji. Podsećamo da ova priključna poljoprivredna mašina usitnjava ostatke nakon rezidbe, kao i korov i travu u voćnjacima i vinogradima i pri tom je pretvara u lako humusno đubrivo koje u nedostatku stajskog đubriva povećava plodnost i kvalitet zemljišta i smanjuje potrebu za veštačkim đubrivom.
Evo šta se dogodi kad birokratija koči seljaka da ekološki ukloni toksičnu silažu!
Za uslove u kojima žive i rade naši poljoprivredni proizvođači tarup je relativno skupa mašina, a jedno domaćinstvo realno ima potrebu da je koristi samo nekoliko dana godišnje, pa je zato ideja da se ona nabavi za zajedničko korišćenje članova udruženja ali i ostalih meštana bila veoma dobra.
U selu se sreću i zapuštene i neobrađene površine, koje uz pomoć tarupa mogu da budu pravi izvor biomase, pogodne za đubrenje i dobijanje energije, a one se nisu koristile u te svrhe jer meštani nisu bili informisani.
Direktnu korist od ovog projekta ostvaruju članovi udruženja i njihovih porodica, što je negde oko 40 osoba, ali i indirektnu korist, ali na dugoročnom planu imaju svi meštani Mijajlovca, a njih je trenutno nešto manje od 500, ali i svi poljoprivrednici sa područja opštine Trstenik koji imaju potrebe da koriste ovu priključnu mašinu, u dogovoru sa članovima Udruženja.
Sam cilj i ideja vodilja za ovaj projekat je bilo smanjenje troškova u proizvodnji voća i grožđa primenom nove tehnologije za poboljšanje kvaliteta i plodnosti zemljišta i smanjenje lošeg uticaja na zdravlje stanovništva zbog paljenja otpadnog materijala iz poljoprivredne proizvodnje.
Kao ne manje važan cilj, iako nije materijalan, u datom trenutku je povećanje informisanosti poljoprivrednika o mogućnostima primene otpadne biomase iz poljoprivredne proizvodnje kao organskog đubriva i energenta.
S obzirom na postojanje nekoliko mašina u zajedničkom vlasništvu , kao svojevrsnog mašinskog prstena, bilo je neophodno i da se pripremi i potpiše sporazum o načinu korišćenja, čuvanja i održavanja prethodno nabavljenih mašina, kao i nove tarup mašine.
Formiranjem ovog mašinskog prstena je omogućeno malim gazdinstvima da imaju svu potrebnu mehanizaciju u vreme kad im je potrebna. Svi članovi Udruženja, u skladu sa sporazumom koriste ovu priključnu mašinu za usitnjavanje ostataka posle rezidbe, trave i korova u svojim voćnjacima i po potrebi za uređenje zapuštenih površina u selu koje smetaju meštanima.
Komentari