Opstanak poljoprivredne proizvodnje sve teži

Opstanak poljoprivredne proizvodnje sve teži

Još uvek se sabiraju utisci sa 14. Zimskog seminara farmera održanog na Tari. Razgovarali smo sa poljoprivrednicima o značaju ovakvih edukativnih skupova, o prošloj godini, ali i planovima za sledeću proizvodnu sezonu.

„Bio sam na svakom seminaru, još se nije desilo da ne čujem nešto novo, ove godine to su inovacije u digitalnoj tehnologiji na njivama, precizna poljoprivreda. Ko ih ne bude razvijao, neće moći da podigne prinos“, rekao je za naš portal poljoprivrednik Žarko Kobilarov.

Žarko Kobilarov © Agromedia

„Ovo je kod nas najveći paorski skup, uvek je edukativno i relaksirajuće. Uvek ima da se čuje novo i da se nauči“, izjavio je Janko Medveđ, uspešni proizvođač šargarepe.

Prošla godina katastrofalna

Najveći broj poljoprivrednika prošlu godinu sigurno neće pamtiti po dobru:

„Bilo je drastičnih padova u prošloj godini u odnosu na prethodne“, tvrdi za Agromediju Kobilarov.

Agroekonomija: Koje prednosti donosi raznovrsna poljoprivredna proizvodnja

„Imali smo dobre prinose, ali imamo i visoke troškove, nemamo subvencije i trošimo mnogo goriva, tako da nam ne vidim neku perspektivu. Kukuruz me brine jako, stočarstva gotovo da nema u državi, ako tu nemamo izvoza – mi smo gotovi“, zabrinut je Stipan Šarčević.


Seminar na Tari © Agromedia

„Prošla godina je bila na celom području Srbije problematična i teških uslova za proizvodnju voća. Prvo smo imali pozni mraz, a potom i sušu, kod onih koji nemaju dobro razvijen sistem za navodnjavanje, šteta je bila i 50 odsto“, očajan je voćar Ivan Tomić.

Vremenske prilike pretnja za voćarsku proizvodnju


 

Ivan Tomić © Agromedia


„Kako se priča, i kako se prezentuje, naša država je krenula uzlaznom putanjom. Ali ako vi na toj putanji preživljavate, onda tu nema boljitka, onda je to ili nula ili minus“, zaključuje predsednik kluba 100P+ Voja Malešev.

Nema dovoljno sredstava

Skupština Srbije je krajem 2017. godine usvojila budžet za 2018. godinu. Za agrar će ipak biti izdvojeno nešto više novca nego 2017 godine, odnosno 44,9 milijardi dinara.

Cene su nerealno niske, mi pokušavamo sada da presipamo iz šupljeg u prazno, pokušavamo da dođemo do pšenice jer je to neki prvi novac koji očekujemo, ali daleko je jul“, rekao je predsednik kluba 100P+ Voja Malešev.

„Dosta se govori o IPARD-u, mislim da neće biti tako jednostavna procedura za prijavljivanje kao što se priča. Lično mislim da se radi o jako malim parama, koje su predviđene za ovu godinu, a da li ćemo moći da ih povučemo te pare, vreme će pokazati“, tvrdi Kobilarov.

Niske cene

Ipak, ništa ne rešava pad cena, nakon ekstremne suše i značajno umanjenog roda, nije došlo do povećanja već se dešava suprotno.

„Mora se raditi na visokoj produktivnosti da bi se postigla i cenovna konkurencija na tržištu“, objašnjava Janko Medveđ.

Janko Medveđ © Agromedia

„Držimo se istih planova, ja sam precrtao prošlu godinu, osim toga da bi trebalo podeliti rizik ja od prošle godine nisam naučio ništa. Radimo dalje, idemo dalje, ne nameravam da odustanem, pojaviću se i na 15. seminaru i onda ćemo nadam se pričati o nekoj boljoj godini“, optimističan je poljoprivrednik iz Omoljice Vladimir Lazarov.

Sagovornici:

Janko Medveđ
Stipan Šarčević
Voja Malešev
Tomić Ivan
Žarko Kobilarov
Vladimir Lazarov
Živko Marković
Miloš Orlović

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica