Ledena kiša i niske temperature nisu nas odvratile u nameri da posetimo okolinu Rume i upoznamo Miroslava Šarca, pravnika koji je odlučio da počne da se bavi poljoprivredom na starom porodičnom imanju. Odgovori na pitanja zašto je naš domaćin doneo ovakvu odluku i na koji način se bavi poljoprivrednom proizvodnjom sigurno će zaintrigirati mnoge ljude koji žive u urbanim sredinama.
Naš domaćin, Miroslav Šarac, odlučio je da pored advokatskog posla počne da se bavi voćarstvom i povrtarstvom. Na putu do starog porodičnog imanja objasnio nam je zašto je poljoprivreda počela da ga zanima i na kojoj površini se bavi proizvodnjom raznih voćarskih i povrtarskih kultura.
Možda vas zanima
Od sakupljanja šumskih plodova do unosnog biznisa
„Ja sam rođen i odrastao u urbanoj sredini, ali sam pre nekoliko godina dobio ideju da takav životni ambijent zamenim nekim prirodnim. Otišao sam u rodno selo moje majke, koje je na samo 10 kilometara od Rume i posetio voćnjak u koji niko nije kročio 30 godina. Odmah pored njega video sam i potpuno zakrčen vinograd i odlučio da ga kupim. Tako sam počeo da obrađujem istu zemlju kao i moji pradedovi.“
To sigurno ima jednu posebnu dimenziju, vratiti se korenima i nastaviti tamo gde su naši preci stali. Da li sam dobro razumeo da ti uglavnom gajiš neke autohtone sorte kada je reč o voću i povrću, ali i o ratarskim kulturama?
„Volim pre svega autohtone sorte voća, koje su veoma otporne i čak ne moraju uopšte da se štite. Osim toga, zahvaljujući povrću koje gajim u bašti, uopšte ne moramo da ga kupujemo u hipermarketima. Čak ga često i prerađujemo kod kuće.“
Stogodišnja ljubav prema Velikom Selu
„Ipak, shvatio sam da je poljoprivreda nauka o kojoj ja ne znam ništa, pa sam počeo mnogo da učim. Ubrzo sam iskrčio vinograd na skoro 3.000 metara kvadratnih i na tom mestu posadio povrće koje ne tretiram nikakvom hemijom.“
To je, dakle, ne samo organska proizvodnja, već i korak dalje od nje.
„Ja za sada nemam sertifikate za organsku proizvodnju, ali proizvodim zdravu hranu. Kada je reč o voću, počeo sam i da ga kalemim. To je u početku bilo veoma neuspešno, ali sam vremenom postajao sve bolji i sada imam dovoljno voća za sopstvene potrebe.“
Da li je od tog posla moguće živeti ili bar zaraditi neke dodatne prihode?
„Svako ko pokreće bilo kakav privatni biznis sigurno na početku teško odvaja input i autput. Međutim, to nije bila i moja ideja vodilja. Ja sam jednostavno želeo da provodim vreme u prirodi i da tamo vodim svoju decu. Jeste moguće ostvariti neke prihode, ali ja sam zaposlen, pa ne mogu da kažem da li je moguće i živeti od ovakvog posla. Ipak, sve što sam želeo, u tome sam uspeo.“
„Trenutno je, recimo, interesovanje za mojim proizvodima veće od toga što ja mogu da ponudim. Ljudi me zovu i traže sadnice starih sorti voća, a ja im kažem da nemam rasadnik i nemam ništa za prodaju.“
Dakle, u Srbiji ima još mnogo ljudi sa idejama poput tvojih, da se vrate prirodnom ritmu i da žive od svoga rada.
„Ja sam poklanjao sve što sam mogao, seme, sadnice i drugo. Međutim, i drugi su meni poklanjali. Jednostavno, kada nešto radite sa dobrom voljom i pozitivnom energijom i otvoreni ste prema društvu i drugim ljudima, dobra energija počinje da vam se vraća.“
Dakle, ulaganje dobre energije u bilo koji posao, pa i u poljoprivredu, sigurno će vam se višestruko vratiti i učiniti vas zadovoljnijim.
Sagovornik:
Miroslav Šarac, poljoprivrednik iz Rume
Komentari