U porodici Maksimović iz sela Čumić na razvoju i napredovanju njihovog poljoprivrednog gazdinstva radi nekoliko generacija. Stariji kažu da je posao u poljoprivredi danas mnogo lakši nego nekada, pa se zato više i isplati. Kakav recept za uspeh ima ova porodica, naša ekipa nedavno je saznala.
Od dede i unuka iz porodice Maksimović, Velibora i Dušana, čuli smo dva različita pogleda na poljoprivredu. Iza prvog se krije mnogo znanja i iskustva, a iza drugog želja da se nadograde temelji porodičnog posla. Ipak, ovi stavovi se i ukrštaju, pre svega u formuli za srećnu porodicu i uspešno gazdinstvo.
Možda vas zanima
„Uspevamo sa mnogo truda i rada, a i bavimo se raznim granama poljoprivrede, stočarstvom, voćarstvom i ratarstvom, jer uslužno radimo kombajnima na imanjima drugih ljudi.“
Vi ste onda veoma dobro organizovani, s obzirom na to da svuda uspevate da postignete dobre rezultate?
„Mnogo ljudi iz ove porodice učestvuje u poslovima, moj brat, otac, deda i ja. Nas četvorica se podelimo i svako radi neki posao, pa zato i uspevamo da postignemo sve.“
Deda Velibore, kako biste Vi, kao najstariji član ove porodice, ocenili trenutno stanje u poljoprivredi? Da li je sada lakše raditi ove poslove ili je ranije bilo bolje?
„Sada je mnogo bolje. Kada sam ja imao godina koliko moj unuk sada, situacija je bila znatno teža. Nije bilo ni mehanizacije već smo zemlju obrađivali konjima. Tada smo imali svega 10 hektara zemlje i nismo imali vremena da je obradimo do kraja, a sada imamo 42 i sve stižemo na vreme.“
Formula je jednostavna – svi žive u zajednici u kojoj vlada sloga i dogovor, pa rezultati ne mogu da izostanu.
A kada je reč o isplativosti ovog posla?
„To je takođe bolje sada. Ranije nismo imali veštačko đubrivo, samo stajsko, ali ni veliki prihod od zemlje. U to vreme takođe smo svi radili, moj deda, otac, ja. Nije čak bilo ni prevoznih sredstava kao danas, za sve su bili zaduženi konji. Uz to, ja sam pored posla na imanju pomagao i majci u kući.“
Ipak ste uspeli da stvorite osnovu i pomognete mlađim generacijama.
„Jesmo, ali samo radom. I ranije smo radili mnogo, a i danas radimo. Obrađujemo i dvadesetak hektara zemlje u zakupu i stignemo da pružimo potrebne usluge kombajnom drugim ljudima. Kada sam kupio kombajn, 1968. godine, otišao sam na Kosovo. Tamo sam tri godine radio njime, u okolini Prištine, i bilo je zaista teško opstati. Zato sam prešao na Pešter i evo već 23 godine kako tamo radim.“
Dušane, vi svake godine idete na Pešter i tamo ljudima vršite usluge?
„Tako je. Sve što radimo ovde, radimo i na Pešteru, vršidbu žitarica, ječma, ovasa, svega što ljudi traže. Imamo i radnike koji rade za dnevnice. Po desetak ljudi je ovde bar četiri ili pet meseci godišnje. Istovremeno, moj otac nas sve nadgleda.“
Dakle, to je vaša jednostavna formula – svi živite u jednoj zajednici u kojoj vlada sloga i dogovor i rezultati ne mogu da izostanu.
Sagovornici:
Dušan Maksimović, poljoprivrednik iz sela Čumić
Velibor Maksimović, poljoprivrednik iz sela Čumić
Komentari