Deda Rada iz Rsovaca, već skoro čitav jedan vek, čuva svoje stado koza i ovaca sa kojima svakodnevno prelazi ova prostranstva Stare planine.
Možda vas zanima
Radomir Đenić starina sa stare planine rođen je davne 1919. godine u selu Rsovci. Živi sam i kako kaže po malo ide i po malo radi. Ima jednu ćerku i zeta koji mu ponekad pomažu sa kozama. Staroplaninski goršatci su gotovo od samog rođenja čuvari belih stada na obrnocima oko rodnih sela. Starost neumoljivo usporava njihov korak, ali se oni ne daju.
Deda Rada, kako ga najbliži zovu, od sumraka do svitanja prati svojih desetak koza. Ustaje ujutro oko 8-9 časova, a u selo se vraća uveče kad sunce zalazi.
Ovaj starac čuva sećanja na gotovo čitav jedan vek. Svašta je preturio preko glave i dobro i zlo, a čitavog života se stara o životinjama. Tako je bilo i za vreme Drugog svetskog rata, koji je kao zarobljenik, proveo u Nemačkoj.
On objašnjava da je u tom periodu, kao i većina Srba koji su bili zemljoradnici, i Nemačkoj radili kod zemljoradnika. Sve što su naučili da rade u svojim rodnim selima, to su tada radili i tamo. Muzli su krave, orali, kopali, brinuli o životinjama i kosili.
Gorštaci pamte mnogo toga. Ne manjka im uspomena ali ni zdrave pameti da najvažnije detalje urežu u pamćenje za čitav život. Tako i naš Deda Rada čuva uspomenu kada je Radio Berlin javio da će Nemačka kapitulirati. Ne samo da se seća kada već se seća i tačne objave na nemačkom jeziku.
Stara planina čuva i svoje najodanije sinove mešaju med i žuč, ali u dubokoj starosti ostaju vedri i krepkog duha.
Pogledajte šta nam je Deda Rada rekao o svom životu na selu u ovom videu:
Sagovornik: Radomir Đenić
Komentari