Beogradski 11. Sajam etno hrane i pića još jednom je opravdao titulu najznačajnije regionalne smotre proizvođača tradicionalnih proizvoda. On je ove godine okupio više od 400 učesnika iz raznih krajeva naše zemlje, ali i iz nekoliko zemalja iz okruženja. Svi oni predstavili su ukupno više od 2.000 različitih proizvoda koji su karakteristični za njihova geografska područja, predstavljaju lokalnu tradiciju i običaje i jedinstvene, stare recepture.
Na sajmu smo razgovarali sa Mirjanom Lukić, rukovodiocem projektnog tima Sajma etno hrane i pića. Ona nam je rekla nešto više o samoj ideji sajma, kao i to kakve su rezultate imali dosadašnji učesnici.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
„Ovaj sajam je prvenstveno komercijalnog karaktera. Ideja manifestacije je da se izlagači predstave kako bi mogli da zaključe kupoprodajne ugovore i da bi kasnije cele godine snabdevali restorane, hotele, radnje, trgovinske lance i druge potrošače.“
Na 11. Sajmu etno hrane i pića predstavljeno je ukupno više od 2.000 različitih proizvoda koji su karakteristični za njihova geografska područja, predstavljaju lokalnu tradiciju i običaje i jedinstvene, stare recepture.
„Iz razgovora sa dosadašnjim izlagačima osnovna ideja manifestacije se sve više potvrđuje, mnogi od njih su napravili ozbiljne, trajne aranžmane. Mnogi su bitno uložili u proizvodnju, a ima i onih koji su dobili strane investicije. Ovaj rast manifestacije je dokaz da je uzorano neko vrlo plodno tlo i da je posejano neko kvalitetno zrno koje daje dobre rezultate“, kaže Mirjana Lukić, rukovodilac projektnog tima sajma.
Na Sajmu etno hrane i pića proizvođači se predstavljaju posredstvom Regionalnih privrednih komora (na primer Užice, Požarevac, Valjevo, Zaječar i druge), Zadružnih saveza (Srbije, Vojvodine i Beograda), državnih institucija, lokalnih samouprava, udruženja, turističkih organizacija ili samostalno.
„Ideja je od samog početka bila da se to veliko bogatstvo tradicionalnih proizvoda prikaže, da se izdefiniše šta je to što je tradicija ovog naroda, da se zaštiti i unapredi proizvodnja. Ono što je najvažnije je što je promenjen odnos prema tradicionalnoj proizvodnji i tradicionalnim proizvođačima.“
Ovaj rast manifestacije je dokaz da je uzorano neko vrlo plodno tlo i da je posejano neko kvalitetno zrno koje daje dobre rezultate.
„Mi želimo da ih svi više cene, mada ih i sad već mnogo cene. Tradicionalni prehrambeni proizvodi su postali zvanični deo menija na mnogim trpezama. Ne kažemo da je to zahvaljujući ovoj manifestaciji, ali verujemo da smo predstavljajući ovu proizvodnju doprineli promeni odnosa u tradicionalnoj proizvodnji i da je veći broj ljudi postao jako svestan njene velike vrednosti.“
Ideja ovog sajma predstavljena je kroz slogan „Utemeljenje robne marke etno proizvoda“, što bi trebalo da znači omogućavanje tržišnih, marketinških i institucionalnih uslova da se ovi tradicionalni, autohtoni proizvodi sa geografskim poreklom priznaju kao robne i izvozne marke. Naravno, ova manifestacija promoviše i brojne proizvode u funkciji turističke ponude. Takvi su, na primer, leskovački ajvar, homoljski med, futoški kupus, razni sirevi, čajevi, rakije i pirotska peglana kobasica.
Veliko interesovanje na sajmu izazvala je upravo pirotska peglana kobasica, o čemu nam je pričao Dalibor Tošić, proizvođač peglane kobasice iz Pirota.
„Interesovanje posetilaca je veliko, ljudi dođu da se upoznaju, da vide i da probaju. Veliki broj ljudi već zna za peglanu kobasicu, a oni koji ne znaju, svrate da probaju nešto drugačije“, kaže Dalibor i dodaje da se onima koji ranije nisu probali ovaj specijalitet jako dopadne ukus peglane kobasice.
Ideja ovog sajma predstavljena je kroz slogan „Utemeljenje robne marke etno proizvoda“, što bi trebalo da znači omogućavanje tržišnih, marketinških i institucionalnih uslova da se ovi tradicionalni, autohtoni proizvodi sa geografskim poreklom priznaju kao robne i izvozne marke.
„Peglana kobasica je jedan od najkvalitetnijih suhomesnatih proizvoda kada je reč o sastavu. Sve počinje od stoke koja je uzgajana na pašnjacima Stare planine. Sastav mesa mora biti kombinacija kozijeg, ovčijeg i junećeg mesa. Meso mora da se očisti i bude u potpunosti bez ikakvih masnoća, loja, žilica i neželjenih primesa.“
„Mesu se obično dodaju i začini i to samo prirodni začini bez aditiva, konzervansa, aroma ili pojačivača ukusa. Tako se na kraju dobija čist ekološki proizvod. Suši se na vazduhu bez dima i termičke obrade, 20-30 dana u zavisnosti od temperature i na kraju se dobija jedan gotov suhomesnati proizvod“, objašnjava Dalibor Tošić.
Sajam etno hrane ima za cilj i da edukuje učesnike. Od svakoga od njih očekuje se kreativnost u načinu pakovanja i izlaganja proizvoda, ali i sve veća i bogatija ponuda. Ove srpske brendove ocenjuje i stručni žiri, a najbolji među njima dobijaju diplome i priznanja za robnu marku godine.
Sagovornici:
Mirjana Lukić, rukovodilac projektnog tima Sajma etno hrane i pića
Dalibor Tošić, proizvođač peglane kobasice iz Pirota
Komentari