Na usvajanju novog Zakona o zadrugama do sada se radilo već 4 puta. Ovih dana, poslednji radovi na njemu su u toku i očekuje se da on uđe u skupštinsku proceduru do kraja godine. Šta sve od novog Zakona možemo da očekujemo i kakve nam novine donosi, saznali smo od Nikole Mihajlovića, predsednika Zadružnog saveza Srbije.
Ako bismo analizirali trenutno stanje u zemljoradničkom zadrugarstvu Srbije, uvideli bismo da su promene neminovne u barem dva različita smera. Najpre, neophodne su promene na nacionalnom nivou i to one koje se odnose na revitalizaciju ovog veoma važnog sektora poljoprivrede, a zatim, potrebne su i promene koje bi uskladile naše zadrugarstvo sa međunarodnom zadružnom legislativom.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
Ono što najbolje može da objedini ovakve komplesne promene, barem za početak, jeste novi Zakon o zadrugama na čijem se usvajanju već 4 puta do sada radilo. Ipak, izgleda da su poslednji radovi na njemu trenutno u toku, a mi smo iz prve ruke saznali kakve nas novine u zadružnom zakonodavstvu očekuju.
Nikola Mihajlović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, kaže: „Tekst je primeren vremenu u kojem se nalazimo, za razliku od prethodnog u kojem su neke odrednice već prevaziđene. Jedna od novina je da se smanjuje broj osnivača sa 10 na 5, jer nam, na žalost, sela ostaju prazna, naročito ona u pograničnim krajevima“.
„U nekim selima čak je teško pronaći i petoro osnivača. Ostaće pravilo da fizička lica mogu da formiraju zadruge, a značajno nam je i da oni mogu da uživaju posebnu zaštitu od strane države. Kada se usvoji zakon videćemo da li će biti usvojeni i naši predlozi da zadruge budu uključene i u agrarnu i ekonomsku politiku naše zemlje, jer tamo gde zadruge funkcionišu, funkcionišu i sela, a sa njima i cela država. Dakle, ceo sistem je u dobrom stanju“, dodaje on.
Trenutno važeći zakon o zadrugama sadrži brojne nejasnoće i nelogičnosti, koje tako i otežavaju razvoj zadrugarstva. Jedna od njh je definitivno kategorija „zadružna svojina“.
Trenutno važeći zakon o zadrugama sadrži brojne nejasnoće i nelogičnosti, koje tako i otežavaju razvoj zadrugarstva. Jedna od njh je definitivno kategorija „zadružna svojina“. Naime, zakon daje neodrživu definiciju te svojine u koju stavlja u isti zbir i udele zadrugara i sredstva stečena poslovanjem zadruge, a i sredstva koja zadruga stiče na drugi način (pokloni i slično).
Sa druge strane, kako bi obeležio razliku između zadruge i društvene svojine, ovaj Zakon naglašava da u slučaju prestanka rada zadruge zadrugari među sobom dele zadružnu svojinu. Zato je ova kategorija jedna od mnogih koju je potrebno jasnije definisati, a stručnjaci su toga svesni.
„Naravno da taj zakon neće rešiti sve nagomilane probleme, ali očekujemo da će biti polazna osnova od koje možemo dalje da se razvijamo. Važno je da se reši taj problem zadružne svojine, to jest, društvene svojine u zadrugama.“
„To je zaista sada već i frapantno da se pominje. Dugo se već provlači ta društvena svojina, čak i bez obzira na sektore poslovanja i sve što na njih može da utiče, društvene knjige i slično. Ukratko, donošenjem zakona očekujemo jednu pozitivnu klimu i dobru volju, čak i političku, da se počne sa razvojem zadrugarstva“, zaključuje gospodin Mihajlović.
Zato, podršku obnovi zadrugarstva, osnivanjem novih poljoprivrednih zadruga i jačanju već postojećih, mogu i treba naročito da pruže: Vlada, poznavaoci zadrugarstva, političke stranke, javna glasila, zadružni savezi, opštinske uprave i opštinski fondovi za poljoprivredu.
Naravno, ono što nas sve zanima jeste kada konačno možemo da očekujemo donošenje novog Zakona o zadrugama.
Nikola Mihajlović kaže: „Svi učesnici u javnim raspravama, a naravno i ja sa njima, stalno apelujemo da je donošenje tog zakona veoma hitno. Prema najavama iz Ministarstva privrede trebalo bi da do kraja godine uđe u skupštinsku proceduru. Nadam se da se neće ništa neplanirano desiti“.
Jedna od novina je da se smanjuje broj osnivača sa 10 na 5, jer nam, na žalost, sela ostaju prazna, naročito ona u pograničnim krajevima.
Sudeći prema dosadašnjoj praksi i iskustvu srpskih seljaka, opstanku mnogobrojnih srednjih i malih porodičnih gazdinstava samoorganizovanje u poljoprivredne zadruge može mnogo da doprinese.
Zato, podršku obnovi zadrugarstva, osnivanjem novih poljoprivrednih zadruga i jačanju već postojećih, mogu i treba naročito da pruže: Vlada, poznavaoci zadrugarstva, političke stranke, javna glasila, zadružni savezi, opštinske uprave i opštinski fondovi za poljoprivredu.
Po donošenju novog Zakona, naravno, na njegovoj primeni trebalo bi da svi radimo složno i organizovano i sa jednim jasno postavljenim ciljem – da srpsko zadrugarstvo što pre vrati nekadašnju slavu, moć i bogatstvo, ali o tome ćemo tek govoriti.
Sagovornik:
Nikola Mihajlović, predsednik ZSS
Komentari