IPARD programi predstavljaju temu o kojoj se mnogo govori u poslednjih nekoliko meseci. Ipak, iako je iz Evropske unije namenjeno mnogo novca za ruralni razvoj naše zemlje, poljoprivrednici kažu da su uslovi za konkurisanje veoma strogi. Zato smo o ovoj temi razgovarali sa stručnjakom, Draganom Mirkovićem iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Gospodin Dragan Mirković iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine objasnio nam je šta su IPARD programi, kome su oni namenjeni, na koliko novca možemo da računamo i gde će se on distribuirati.
Možda vas zanima
Da li nam preti nestašica ajvara?
28/08/2020
„IPARD je pretpristupna pomoć Evropske unije za ruralni razvoj naše zemlje. To je prva ovakva pomoć koja je namenjena direktno korisnicima, odnosno proizvođačima, pravnim i fizičkim licima. Program je usvojen 20. januara ove godine i trenutno se radi na akreditaciji strukture u Ministarstvu poljoprivrede, kako bi počela realizacija projekta.“
„Sredstva koja su odobrena Republici Srbiji iznose 175 miliona evra do 2020. godine, raspoređena po godinama. Za ovu godinu namenjeno je 15 miliona, za sledeću 20 i tako dalje. Sektori koji su izabrani za prvu fazu su proizvodnja i prerada, ali i primarna i prerađivačka industrija u oblasti proizvodnje mesa, mleka, voća i povrća.“
„Takođe, postoji i mera koja se odnosi na diverzifikaciju ruralne ekonomije, to jest na seoski turizam i prateći sadržaj. Uz to smo obezbedili u pregovorima pomoć iz oblasti mehanizacije, odnosno traktore snage do 100 kilovata.“
Da li već sada možemo da obavestimo poljoprivrednike na šta mogu da računaju u 2016. godini, kako bi mogli da se pripreme na vreme?
„U 2016. očekujemo objavu prvih poziva. Do juna sledeće godine naše administrativne strukture nalaziće se u takozvanom procesu akreditacije, jer moramo da ispunimo niz preduslova. Najveći deo smo uradili, pa već sledeće nedelje jedan akreditacioni paket odlazi put Brisela.“
„Očekujemo u aprilu i maju da dođu revizori iz Brisela i potvrde naš stepen spremnosti, a zatim i prve pozive u drugoj polovini sledeće godine. Kojim će oni intenzitetom ići zavisiće od kapaciteta naše Uprave za agrarna plaćanja i Ministarstva finansija.“
Sredstva koja su odobrena Republici Srbiji iznose 175 miliona evra do 2020. godine, raspoređena po godinama.
Za IPARD programe karakteristično je da su veoma zahtevni. Potrebna je obimna papirologija i detaljne pripreme. Zato bi naši poljoprivrednici trebalo da budu spremni na to, jer svako odstupanje od pravila može napraviti probleme.
„Istina je da nije sve tako jednostavno. Zvuči lepo da nam neko da 175 miliona evra, sa mogućnošću povraćaja od 50 do 70% sredstava do iznosa koji su oko milion i po evra. Zato je i neophodno da postoje preduslovi. Ipak, ne bi trebalo da se ljudi njih plaše, već da im ozbiljno pristupe i pripreme svu neophodnu dokumentaciju za konkurisanje.“
„Aplikacioni formulari nalaze se u završnoj fazi usaglašavanja sa Briselom i nadamo se da ćemo u narednom periodu našim potencijalnim korisnicima uspeti sve to da predočimo, bilo putem medijskih nastupa, ili poljoprivrednih stručnih službi i lokalnih samouprava.“
Trebalo bi naglasiti i da je IPARD na neki način namenjen za refundaciju sopstvene investicije, tako da poljoprivrednici moraju da znaju da neće dobiti novac koji će investirati, već onaj koji će služiti za refundaciju.
„Tako je. Druga potencijalna prepreka je sigurno taj model pretfinasiranja, pre svega zato što finansijska sredstva potencijalnim korisnicima preko komercijalnih banaka baš i nisu tako lako dostupna. Mi pokušavamo da nađemo model koji će omogućiti budućim IPARD korisnicima znatno lakši izvor finansiranja, ali je suština da korisnik mora sam da finansira.
Sektori koji su izabrani za prvu fazu su proizvodnja i prerada, ali i primarna i prerađivačka industrija u oblasti proizvodnje mesa, mleka, voća i povrća.
„Uz to, na kraju investicije on bi trebalo da dokaže da je ispunio sve evropske i nacionalne standarde, jer to i jeste namena tih pretpristupnih sredstava. Nakon toga sledi refundacija. Period isplate može biti od šest meseci, za jednostavnije investicije do čak dve godine, za one veće. To bi, recimo, mogli da budu razni objekti koji se zidaju, klanice, farme i slično. “
Dakle, ljudi moraju zaista dobro da razmisle o tome gde će investirati i šta će raditi. Trebalo bi da prouče privredni ambijent ne samo kod nas, nego i u okruženju, pre nego što se upuste u jednu ovakvu investiciju?
„Prve godine će ljudi sigurno biti malo rezervisani i više će korisnika biti iz malo naprednijih gazdinstava, koja imaju jasne investicione planove, razvijenu tehniku, tehnologiju, svu potrebnu dokumentaciju i znaju svoj biznis plan za narednih pet godina. To je za njih izuzetna prilika.“
„Svi ostali bi trebalo da iskoriste ovo zimsko vreme da se pripreme i razmisle, a na proleće da porazgovaraju sa udruženjima i savetodavnim službama o sektorima. Možda neko poželi i da promeni svoju delatnost, pa mu je potreban jasan investicioni plan, da pripremi konkursnu dokumentaciju i ostalo, da bi na kraju sve bilo uspešno sprovedeno.“
Sagovornik:
Dragan Mirković, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine
Komentari