U Velikoj Britaniji, Holandiji, Australiji, na Novom Zelandu i u još nekim zemljama potrošači mogu da kupe A2 mleko.
Ovaj proizvod pojavljuje se u sve više marketa širom sveta. Utvrđeno je da mnogi ljudi koji su alergični na formulu koja je sada najčešće zastupljena u prodaji, takozvano A1 mleko, ne pokazuju znake alergije kada je u pitanju A2 formula. Mnogi farmeri širom sveta pokazali su interesovanje da ulože sredstva u cilju dobijanja ovog kvalitetnijeg mleka, ali je još uvek dosta toga nepoznato kada je reč o njegovoj proizvodnji.
Možda vas zanima
Istražili smo recept za 60 litara mleka po kravi dnevno!
U najnovijem broju holandskog časopisa posvećenog savremenom mlečnom govedarstvu „Veepro magazine“, stručnjak Erik Mulart iz organizacije CRV, koja se na svetskom nivou bavi unapređenjem govedarske proizvodnje, dao je odgovor na pitanja o proizvodnji i kvalitetu A2 mleka.
Šta stručnjaci kažu o problemima u domaćem mlekarstvu?
Objašnjavajući razliku između A1 i A2 mleka, Mulart navodi da se u njima nalaze dve varijante proteina beta-kazeina. Ove varijante razvijaju se usled razlike u genima koji uslovljavaju proizvodnju proteina u mleku. Krave koje imaju oba A1 alela na istom paru hromozoma proizvodiće A1 mleko. One koje imaju oba A2 alela davaće A2 mleko, a one i sa jednim i sa drugim alelom proizvodiće mešavinu A1 i A2 mleka.
Da li neka krava proizvodi A1 ili A2 mleko može da se utvrdi DNK analizom uzoraka dlake ili krvi. Pretpostavlja se da su u prošlosti sve krave imale isključivo A2 gene. Međutim, mutacijom je došlo do razvoja A1 gena. Učestalost pojave A2 gena u populaciji krava sada je 55%, ali ako se govori o grlima koja imaju oba A2 alela, ova populacija je još manja, odnosno, radi se o 30% ukupnog broja jedinki.
Kako da i Vaša krava daje litar do 2 više mleka dnevno?
Učestalost pojave određenih alela zavisi i od rase. Krave gernzej rase, na primer, proizvode isključivo A2 mleko, a kod šarenih goveda dvojne namene gajenja udeo ovog mleka je 50%. Najveći udeo potencijalno alergenog A1 mleka imaju holštajn-frizijske (HF) krave koje su i najmlečnije.
Govoreći o mogućnosti da se u stadima HF mlekulja poveća procenat onih koje daju mleko A2 kvaliteta, Mulart je istakao da je to moguće postići promenom pravca u veštačkom osemenjavanju i to tako da se koristi seme samo onih bikova koji imaju oba A2 alela. U tom slučaju bi se na veliki broj potomaka u kratkom roku prenele željene osobine.
Ovaj stručnjak napominje da već sada postoji veliki izbor A2 bikova koji mogu da se upotrebe za osemenjavanje i zahvaljujući kojima bi svaka farma u kratkom roku mogla da počne s proizvodnjom A2 formule. Ovo mleko, koliko je poznato, nema nikakvih negativnih posledica po ljudsko zdravlje. Međutim, kako smatra Mulart, većina ljudi i sada bez ikakvih posledica po zdravlje konzumira A1 mlečnu formulu.
Autor: A Milić
Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik, br. 2604
Komentari