S prolaskom najhladnijih zimskih dana poljoprivrednici otpočinju planiranje poljoprivredne proizvodnje. Tada se pojavljuju i novi problemi ili se prenose stari, nerešeni, iz prethodne godine.
Možda vas zanima
Gospodina Ljubomira Tamaša, direktora Zemljoradničke zadruge „Klas“ u Kucuri, pitali smo koji su to problemi zajednički za sve poljoprivrednike. Evo šta smo u razgovoru sa njim izdvojili kao najveće prepreke u radu i zaradi malih poljoprivrednih gazdinstava.
Ne znaju se još uslovi za kreditiranje
Već od februara kreće prihrana jesenjih useva, ali banke još uvek nisu obelodanile sve uslove za podizanje poljoprivrednih kredita. Sada je krajnje vreme da poljoprivrednici obezbede đubrivo, a potom i seme za prolećnu setvu i neophodnu hemiju za zaštitu useva. Oni moraju da ulažu u proizvodnju, ali će novac dobiti tek nakon nekoliko meseci, ukoliko im taj uopšte bude odobren.
Za kupovinu poljoprivrednog zemljišta rok otplate kredita do 10 godina!
Strogi propisi za subvencionisanje
Na konkursima za subvencionisanu nabavku mehanizacije propisi su striktni, tako da ima slučajeva kad i zbog vrlo malih odstupanja od postavljenih granica poljoprivrednici ne uspevaju da ostvare prava na subvencije. Osim toga, granice su određene tako da mali proizvođači koji nemaju potrebe za mašinama velikog kapaciteta, nisu u povoljnom položaju za ostvarivanje prava na subvencije.
Zaključak je da su problemi brojni, rizici poljoprivrednika veliki, a da poljoprivredne olakšice od strane države slabije idu u korist malim poljoprivrednicima.
Mali proizvođači uvek na gubitku
Regres za veštačko đubrivo je 2.000 dinara po hektaru, što je veoma malo. Uopšte, poljoprivrednik mora da uloži gotov novac u proizvodnju. On pri započinjanju proizvodnje ne zna po kojoj ceni će prodati finalni proizvod. Paritet cena je pomeren u odnosu na ranije godine, i to na štetu poljoprivrednika. Dobit ostvaruju samo veliki proizvođači na račun kvantiteta.
Poljoprivrednik obično ne uračunava amortizaciju mašina, tako da prihod izgleda veći nego što je on realno ostvaren. Mali proizvođači, odnosno poljoprivredni proizvođači koji obrađuju do 50 hektara zemlje, rade sa minimalnom zaradom, a dešava se i sa gubicima.
Koji su najveći problemi srpskog svinjarstva
Nikakva korist od taksi za odvodnjavanje i navodnjavanje
Veliki aktuelni problem su i takse za odvodnjavanje i navodnjavanje zemljišta. Iako iznose gotovo 1.500 dinara po hektaru i njihovo plaćanje je obavezno, poljoprivrednici plaćanjem tih taksi ništa ne dobijaju. Tako, ako se dogodi da je godina kišna, njive su pune vode, mehanizacija se mora izvlačiti iz blata, a poljoprivrednik je prepušten sam sebi i pored uredno plaćene takse.
Veliki problem su i takse za odvodnjavanje i navodnjavanje zemljišta. Iako iznose gotovo 1.500 dinara po hektaru i njihovo plaćanje je obavezno, poljoprivrednici plaćanjem tih taksi ništa ne dobijaju.
Nijedna osiguravajuća kuća ne osigurava njive ni od poplava izazvanih podzemnim vodama, ni od krađe, čak ni od požara, osim u specijalnim slučajevima, kao što je udar groma ili slično.
Šta nedostaje mladima na selu?
Teško se izlazi iz sistema PDV-a
Gazdinstvo koje uđe u sistem PDV-a plaća porez i na regres narednih 5 godina, čak i ako više ne prelazi promet koji je zakonom predviđen za ulazak u sistem PDV. Ostvarena dobit se deli kao neto plata i subvencije su uključene u prihode, tako da njih, preko poreza, poljoprivrednik vraća državi.
Zaključak je da su problemi brojni, rizici poljoprivrednika veliki, a da poljoprivredne olakšice od strane države slabije idu u korist malim poljoprivrednicima.
Sagovornik i autor fotografija: Ljubomir Tamaš, direktor Zemljoradničke zadruge „Klas“ u Kucuri
Komentari