Već više od 80 godina zoološki vrt u Beogradu jedno je od najomiljenijih mesta ljubitelja životinja. Baš kao i naš narod, ova oaza mira preživela je dva svetska rata, bombardovanje 1999. godine, brojne političke promene, ekonomske krize, viruse i bolesti, poplave i suše… Zato nismo ni sumnjali da životinje u najvećem i najstarijem srpskom zoo vrtu ovu snežnu i hladnu zimu podnose bez ikakvih problema.
Doktor Jožef Ezveđ, veterinar u „Vrtu dobre nade“, objasnio nam je kojim životinjama ove niske temperature odgovaraju, a koje imaju specijalne tretmane tokom zimskih meseci i šta oni podrazumevaju.
Možda vas zanima
Kako žive divlje svinje u domaćim uslovima
„Nekim životinjama ovo hladno vreme i niske temperature prijaju, na primer belom medvedu, arktičkom vuku, mrkom medvedu, morskom lavu i drugim. One uživaju, sada im je, što se kaže, banja. Mada, neke životinje su se aklimatizovale. Vidite ove valabije, vrstu australijskih kengura, oni su se, na primer, odlično prilagodili našoj klimi. Naravno, kada su veoma niske temperature, oni ulaze u svoju kućicu. U njoj, pored duboke prostirke od slame, imaju i grejanje“, ističe dr Ezveđ.
Naravno, postoje i životinje koje po ovako ekstremno niskim temperaturama uopšte ne izlaze iz svojih zimovnika. Takve prostorije prilagođene su potrebama pojedinih tropskih vrsta, imaju specifične ventilacije i sisteme za grejanje. Takav je, na primer, zimovnik najstarijeg stanovnika zoološkog vrta, aligatora Muje.
Krčedinska ada – rezervat prirode sa 500 domaćih životinja
„On je jedan od prvih stanovnika Zoo vrta i mislim da ima čak i više od 80 godina. Naime, niko ne izlaže bebu aligatora, jer oni kad se izlegu, veliki su oko 20 centimetara. On se i danas odlično oseća i ja se nadam da će živeti još mnogo godina“, dodaje naš sagovornik.
Verovali ili ne, mnoge životinje iz toplijih krajeva vremenom su se prilagodile klimi našeg podneblja i podnose zimu, baš kao i domaće.
Životni put magarice Maze od Srbije do Norveške – nedostaje joj zelena trava doma njenog
„Zebre, na primer, ili lavovi, toliko su se aklimatizovali, da prosto uživaju u snegu. Zebre samo što ne počnu da se grudvaju“, kaže u šali veterinar zoološkog vrta.
Za svaku životinjsku vrstu u Beo zoo vrtu postoji specijalan meni, odnosno kuvar ili jelovnik, koji su sastavili razni stručnjaci, po uzoru na iskustva iz drugih zooloških vrtova.
„Vrt dobre nade“ trenutno se prostire na 7 hektara i broji oko 1.500 životinja i to 200 različitih vrsta iz svih krajeva sveta. Za sve njih tokom zime priprema se specijalan režim ishrane, a redovni veterinarski pregledi su obavezni.
„Ne treba da zaboravimo da ovo nisu kućni ljubimci, niti ekonomski vredne životinje. One su divljač i njihova fiziologija i ishrana je potpuno drugačija nego kod domaćih životinja. Imaju drugačije potrebe za mineralima, vitaminima i hranom uopšte“, objašnjava Jožef.
„Za svaku životinjsku vrstu mi imamo specijalan meni, odnosno kuvar ili jelovnik, koji smo zajednički sastavili razni stručnjaci sa fakulteta i ja, po uzoru na iskustva iz drugih zooloških vrtova. U ovakvom zimskom periodu ishrana je naravno pojačana“, naglašava doktor.
Stručnjaci iz Zoo vrta posebno vode računa da im, na primer, lucerkino seno koje se nabavlja za biljojede bude kvalitetno, bogato lišćem i da nema plesni.
Mnoge životinje iz toplijih krajeva vremenom su se prilagodile klimi našeg podneblja i podnose zimu baš kao i domaće.
„Pored toga, životinje u ovom zoološkom vrtu dobijaju i mnogo voća. Sarađujemo sa lancima velikih marketa, koji nam dostavljaju različito voće koje više nije za ljudsku upotrebu, ali je i dalje odličnog kvaliteta. Naravno, mi svu tu hranu pregledamo makroskopski, ali i mikrobiološki“, rekao je dr Ezveđ.
Da i divlje životinje i najstrašnije zveri, poput lavova, tigrova i medveda, mogu da se pripitome i budu bliske sa ljudima, dr Ezveđ nam je prilikom naše posete Zoo vrtu dokazao. Zato smo ga upitali kako je u tome uspeo.
„Ja pričam svako jutro sa svim životinjama. Moj posao je da obiđem vrt nekoliko puta dnevno i na neki način porazgovaram sa njima. Sa divljim životinjama neophodno je da imate mnogo strpljenja. Nema naglih pokreta. Oni se priviknu na vaš glas, a isto kao i malu decu, morate ih nagraditi. Veoma prisan kontakt imam, na primer, sa jelenima, sa fokom, sa žirafom, ona mi jede iz ruke. Ali, to je veliki posao, svaki božji dan“, naglašava veterinar.
Naša ekipa složila se da se u Zoo vrtu, čak i po ovako ledenom danu, svakodnevne aktivnosti životinja odvijaju potpuno normalno i nesmetano. Ipak, za to su svakako zaslužni ljudi koji, baš poput našeg sagovornika, vole svoj posao i doživljavaju ove životinje kao svoje.
Trude se da ih kvalitetno nahrane, dobro utople i pomognu im da ne osete velike temperaturne promene, koje čak i ljudima ovih dana smetaju. S nadom da će bar neki od vas slediti njihov primer u svojoj okolini, podsećamo vas da pružanjem samo jednog obroka većini životinja možete da produžite život čak nedelju dana.
Sagovornik:
dr Jožef Ezveđ, veterinar u „Vrtu dobre nade“
Komentari