Prošla 2016. godina je, po svemu sudeći, bila jako loša godina za svet, ali i za Srbiju. Prisetimo se samo šta se sve događalo u Alepu, dok je, s druge strane, Velika Britanija napustila Evropsku uniju. Setimo se Trampove pobede na izborima u SAD-u, pa smrti Bouvija, Princa i Leonarda Koena. Bez obzira na sve to, protekla godina ipak je bila dobra za naše poljoprivrednike.
Nikada u istoriji naše zemlje nisu ostvareni tako dobri prinosi gotovo svih proizvoda zahvaljujući, pre svega, savršenim vremenskim uslovima, ali i dobrim poljoprivrednicima.
Možda vas zanima
Dobri vremenski uslovi doveli su do ostvarenja zarade i pored niskih cena proizvoda. Problem je šta će biti naredne godine, kada se očekuje da cene ostanu niske, a mala je verovatnoća da se ponove ovako dobri vremenski uslovi. U ovom tekstu pročitajte kakva je iz ličnog ugla bila 2016. godina i šta možemo da očekujemo u narednoj.
Ratarstvo
Za ratare ovo je bila dobra godina. Prinosi su nadoknadili lošu cenu. Mnogo se trgovalo i ono što je trebalo našlo je svoj put ka izvozu. Veliki volumeni nadoknadili su malu zaradu po jedinici proizvoda. Neke zadruge i izvoznici loše su procenili trendove cena pa su izgubili novac, što se inače retko dešava.
Neki su uspeli da iskoriste rupe u zakonu i političke veze da uzurpacijom dođu do jeftine državne zemlje. Sve ovo dovelo je do dodatnog ukrupnjavanja sektora, tako da ćemo u narednim godinama imati manje proizvođača i trgovaca.
Opet su najbolje prošli oni koji su se odlučili za veće površine pod šećernom repom i to oni koji gaje uljarice, a ne žitarice. Cena pšenice bila je niža od kukuruza, što se vrlo retko dešava.
Nema nikakvih naznaka da će se cena žitarica i uljarica oporaviti, što znači da se prinosom mora obezbediti profitabilnost. Niži prinosi, za oko 15% u ovim sektorima i sa ovim cenama, poljoprivrednike su bacili u gubitke.
3 najjača utiska ratara o 2016. godini
Ove organizacije će kontrolisati i sertifikovati organsku proizvodnju u 2017. godini
Ako se budu ostvarila očekivanja pada cene šećera u EU i svetu, lako će se ugovoriti značajne površine pod šećernom repom. Neće biti lako prerađivačima šećera da naprave profit. Takvi periodi nesigurnosti uvek su pogodno vreme za trgovinu, pa je realno da šećerane dobiju nove vlasnike ili čak jednog vlasnika. Mala je verovatnoća da će se ove godine to desiti i kod uljarica.
Stočarstvo
Za sektor proizvodnje i prerade mesa ovo je bila jedna izuzetno teška godina. Cena svinjskih polutki kod nas u jednom momentu bila je niža nego u EU, što se poslednji put desilo početkom 2007. godine.
U ovoj godini su i najveći optimisti shvatili da nikada nećemo moći da izvozimo meso na rusko tržište, a ni na tržište Evropske unije. Pamtićemo godinu po tome što je država davala novac za stočarstvo, uzimala zemlju od ratara i delila stočarima, podizala je carine, ali nije bilo nikakvog pozitivnog efekta ni na nivou sektora niti pojedinca.
Ovo je godina u kojoj će i mesna prerađivačka industrija da se zapita kad će moći da pravi profite i povećava prodaju. Upravo zato treba očekivati da će u 2017. godini započeti proces konsolidacije ove industrije.
Topola, Neoplanta, Yuhor, CARNEX imaju slične proizvode, male kapacitete, istog potrošača i inostranu konkurenciju koja značajno raste. Zato je logično da se industrija konsoliduje sa kapacitetima i proizvodima koji će biti profitabilni i koji će se pripremiti za EU konkurenciju.
Mesna prerađivačka industrija prva će da iskoristi oznaku „Srpski kvalitet“ i nema dileme da će to biti veliki iskorak ka pozicioniranju ne samo proizvoda nego i pojedinih industrija.
Agrarni budžet za 2017. godinu veći za 3.2 milijarde dinara
Tenis će 2017. godine započeti svoje investicije u Srbiji, ali kako stoje stvari, to će ostati na strateškoj liniji: da uzmem sve što mi ovi ljubazni ljudi daju za džabe, napravim repro-centar i prodajem svoju genetiku, uživam u prodaji na domaćem tržištu i u visokim domaćim cenama.
Mlekarstvo
Kada je reč o mlekarstvu, o njemu nema nijedne lepe vesti i to ne samo ove godine, već cele decenije. To je sektor u kome nema rasta proizvodnje. Još uvek smo na nivou prihvatljivog mleka u EU kao i pre deset godina. Godinama nema novih farmi, a intenzivno se gase postojeće.
Jedino Srbija u celoj Evropi nije u stanju da napravi nezavisnu laboratoriju za kontrolu mleka, a u isto vreme jedino se kod nas svakog meseca sprovodi kontrola mleka za potrebe matičenja i ta analiza košta pet puta više nego što bi trebalo. To je sektor u kojem je naše UHT mleko jeftinije u susednim zemljama.
Istraživali smo: zašto će 2016. godina biti važan deo istorije zemljoradničkog zadrugarstva
U isto vreme mlekarstvo je pojedinačno najveći korisnik budžeta. Vreme je da se uradi analiza distribucije profita duž tržišnog lanaca i da se vidi ko ima koristi od svih tih milijardi koje se ulažu u sektor bez ikakvog unapređenja.
Jedina pozitivna strana u mlekarstvu je to što udruženja (i malih i velikih proizvođača mleka) imaju samo reči hvale za Imlek i Ministarstvo. Imlek hvali Ministarstvo, a Ministarstvo hvali sebe.
Voće
Voćarstvo je prošle godine pokazalo ono što je i trebalo, a to je stabilnost, zrelost i mogućnost da bez problema može da pravi profite. Sektor se stabilno razvija jer je decenijama tržišno orijentisan, bez pažnje države i zavisnosti od subvencija. I u 2016. godini, kao i prethodne godine, proizvođači iz Srbije koriste odsustvo konkurencije iz EU na ruskom tržištu.
Prodaja napreduje u smislu da svi ozbiljniji proizvođači jabuke sada imaju direktne ugovore s ruskim kupcima bez posrednika. Proizvodnja voća se diversifikuje naročito u Vojvodini. Raste proizvodnja maline i to na održivim osnovama, podižu se plantaže borovnice i lešnika na velikim površinama.
Izdvajamo vesti koje su obeležile 2016. godinu
Kao i u svim drugim okršajima tehnologije protiv „tradicije“, inovacije omogućavaju da Vojvodina napreduje brže i više nego centralna Srbija. Međutim, i tamo je mnogo novih zasada, hladnjača i prirodnih kapaciteta.
Postojeća tržišta, kao i potencijalna nova tržišta, ostavljaju dosta prostora za nove plantaže. Takođe, još više prostora ima za dodavanje vrednosti. Dobar primer je oblačinska višnja koja će u 2017. godini dobiti zaštitu geografskog porekla.
Povrće
Prethodna 2016. godina bila je godina koja je potvrdila da Srbija može da bude veliki izvoznik povrća. Nema dileme da sa povrćem možemo da napravimo isti efekat kao i u voćarstvu. Prostor postoji i kod lakše i kod teže kvarljivog povrća.
Zato ova 2017. godina treba da bude godina povrća u kojoj će se napraviti dobra strategija, kreirati dobre mere podrške, objediniti ponuda, učvrstiti i proširiti kanali prodaje koji su raskrčeni prethodnih godina. Prerada treba da bude ključ razvoja.
IPARD
Umesto mehanizacije koja je trebalo da pomogne poljoprivrednicima i kompanijama u planiranju i investiranju – IPARD je postao slika nemoći, nesposobnosti i nezainteresovanosti političkih partija za poljoprivredu.
Možda će pri kraju ove godine da se akredituje agencija i da se objavi prvi IPARD konkurs. Međutim, tek tada se očekuju problemi. Biće mnogo prijava zbog toga što:
- Srbija ima mnogo kreditno sposobnih poljoprivrednika;
- Već jako dugo nema druge investicione podrške i mnogi već godinama čekaju IPARD;
- Naš IPARD program je previše širok i sektorski, a naročito prema korisnicima;
- Podignuta su očekivanja jer se stalno šalju pogrešni signali od strane države kako će doći IPARD i rešiti svima sve probleme.
Puno prijava, a malo para znači dug proces evaluacije i visok stepen odbijanja. Biće potrebno da se godinama evaluiraju prijave ili će biti napravljen program koji će omogućiti da veliki igrači potroše pare. Nijedna opcija nije dobra.
Agrarna i zemljišna politika
Koliko je prošla 2016. godina upamćena po uzurpaciji zemljišta, toliko će 2017. godina da bude zapamćena po tome da je uništen najveći pokretač rasta poljoprivrede u prethodnoj deceniji – tržište zemljišta. Sledeće godine bićete zaprepašćeni ko je u kojoj opštini iskoristio političke i ostale veze i uspeo da dobije 30% državnog zemljišta.
Prioriteti Ministarstva poljoprivrede za 2017. godinu
Ministar i ministarstvo šta god da urade ove i narednih godina vezano za agrarnu politiku biće nebitno, jer će ostati upamćeni samo po tome da su te 2017. godine poklonili državnu zemlju nekom lokalnom lopovu koji nema veze sa poljoprivredom, ali je dobar sa nekim tamo. Sigurno je samo da tu neće biti mnogo poštenih poljoprivrednika niti velikih stranih investitora.
Više nema nikoga da se bori za javni interes nego se sve svodi na to koliko imate dobru vezu sa partijom ili ključnim ljudima da se završi baš vaš posao u Ministarstvu ili opštini. Svi su se pomirili sa sudbinom i agrarna politika se kreira na ad hok interesnoj bazi. I niko se oko toga više ni ne potresa.
Ministar
Srbija je dobila mladog, pametnog i dobrog ministra koji sluša poljoprivrednike i ne plaši se da i on njima otvoreno kaže svoje mišljenje. Dobro poznaje upravu, oseća privredu i ima dobre kontakte. I zaista je prava šteta što se on ništa ne pita u Ministarstvu.
Autor: Goran Živkov
Tekst je originalno objavljen na portalu Agrarije
Komentari