Jedna od najvažnijih novina u svetu srpskog zemljoradničkog zadrugarstva svakako jeste donošenje novog Zakona o zadrugama, koji je stupio na snagu na Božić ove godine, simbolično. On će u zadružnu istoriju ući ne samo kao najvažnije obeležje 2016-te, već i kao jedna dugo očekivana promena, koja bi udruživanju srpskih seljaka mogla da postane jedan od sigurnih i dobrih poslovnih partnera.
Nikola Mihajlović, predsednik Zadružnog saveza Srbije, objasnio nam je šta se tokom ove godine dešavalo u srpskom zadrugarstvu, otkrio nam je koliko je novoformiranih zadruga u našoj zemlji od početka 2016. i ko bi još i na koji način mogao da pomogne razvoju ovih važnih privrednih subjekata.
Možda vas zanima
Obeleženo 170 godina zadrugarstva u Vojvodini
„Mi smo iskoristili ovu godinu da obiđemo celu zemlju i ispromovišemo Zakon koliko god je to bilo u našoj moći. Želeli smo da ga predstavimo što većem broju ljudi, naročito onima koji bi tek trebalo da se odluče na udruživanje. Onima koji su naši dugogodišnji zadrugari pokušali smo da objasnimo šta će se dešavati sa pojmom zadružne svojine, u kom pravcu će se on menjati i slično“, ističe Nikola.
„Prvi deo godine smo dakle iskoristili za promociju. Kasnije smo više radili na usklađivanju sa novim zakonom. Evo sada, na kraju godine, pokazalo se da su svi čekali na hladnije dane da se bave poslovima koji se odnose na papirologiju“, dodaje on.
Da je donošenje novog zakona bila ispravna i više nego nužna odluka dokazuje i činjenica da je u Srbiji tokom ove godine formirano više od 50 zemljoradničkih zadruga. Ukupno je tokom 2016. godine poslovalo 1.600.
Zakon predviđa u članu 12 da su lokalne samouprave, pokrajina i republika dužne da podstiču razvoj zadrugarstva, bilo formiranjem fondova i fondacija, ili kreiranjem nekih drugih mera.
„Nismo baš zadovoljni rešavanjem problema koji se odnose na zadružnu svojinu. Uknjižbe se sporo odvijaju, pa bih sada da apelujem na sve nadležne, naročito u Republičkom geodetskom zavodu, da ubrzaju takve procese. Jednostavno, za zadruge koje imaju relevantne dokumente i poslovale su po svim važećim pravilima i standardima, ne vidim razlog da se ne upišu u poslovne knjige. Sve dok se to ne uradi, zadruge neće moći da stave zadružnu svojinu u poslovnu funkciju“, naglašava predsednik Zadružnog saveza Srbije.
Kakve nam novine donosi novi Zakon o zadrugama
„Kada je reč o novoformiranim zadrugama, procedura za njihovo formiranje je olakšana. Mi se u Zadružnim savezima trudimo da im pomognemo da ne zaziru od birokratije i da što pre otpočnu sa kvalitetnim radom. Pomažemo im u izradi programa rada, ali i kasnije u poslovnom povezivanju“, rekao je Nikola.
Brojke kao što su 68 milijardi dinara – ukupan zadružni prihod, 5.000 zaposlenih, 34.000 direktnih osnivača zadruge i više od 100.000 kooperanata dokazuju da zadrugarstvo u Srbiji, bez obzira na teška vremena za srpskog seljaka, još nije propalo. Naprotiv, za njega ima sve više nade, a želja da se uz udruživanje, kao nekada, lakše dođe do boljih rezultata i bezbrižnijeg života, izgleda da je sve veća.
Kakvo je stanje zadrugarstva u Srbiji?
„Nije sve tako crno. Želim da istaknem da smo ove godine ostvarili i značajan pomak u saradnji sa lokalnim samoupravama. Naime, mi smo se kao Zadružni savez obratili svim lokalnim samoupravama, jer ipak one najbolje znaju prednosti i mane svojih terena, ko se čime bavi, koliko ko može i slično“, rekao je Nikola.
Da je donošenje novog zakona bila ispravna i više nego nužna odluka dokazuje i činjenica da je u Srbiji tokom ove godine formirano više od 50 zemljoradničkih zadruga.
„Pokazalo se da su i ljudi koji su sa nama sarađivali na tom polju shvatili da jedan privredni subjekt kao što je zadruga doprinosi razvoju njihove lokalne zajednice, a naravno, i naše zemlje u celini. Rezultati su za sada zaista odlični i napravili smo veoma dobar početni tim za razvoj zadrugarstva. Njega čine zadrugari, same zadruge i njihovo rukovodstvo, lokalna samouprava i Zadružni savezi“, kaže Mihajlović.
Još jedna olakšavajuća okolnost koja ide u korist srpskog zadrugarstva jeste ta što u svetu postoje brojni primeri savremenih, uspešnih zadruga, od kojih bismo mogli mnogo da naučimo. Međutim, nije sve u rukama zadrugara, Zadružnih saveza i lokalnih samouprava. Barem jedan od stubova razvoja zadrugarstva morala bi da bude, pogađate, država.
„Često ljudi pitaju kako država može da pomogne zadrugama. Evo, na primer, mi idemo ka Evropi, a Španija je članica Unije. Ona pomaže zadrugarima tako što odvaja 250 miliona evra za projektno finansiranje zadruga. Zadruge zatim konkurišu za projekte i mogu da ostvare direktna sredstva. Ne vidim razlog da tako ne bude i kod nas. Možda ne mora da bude takva suma, ali hajde da barem vidimo dobru volju da se odvoje neka sredstva za zadrugarstvo“, ističe Nikola.
„Druga mera koju Španci primenjuju je smanjen porez. Naime, ukoliko porez na nešto iznosi 25%, zadrugari plaćaju 20. Naravno, postoji i niz drugih administrativnih mera. Dakle, potrebne su nam i specifične mere za zadruge, jer zakon predviđa u članu 12 da su lokalne samouprave, pokrajina i republika dužne da podstiču razvoj zadrugarstva, bilo formiranjem fondova i fondacija, ili kreiranjem nekih drugih mera“, naglašava Mihajlović.
Još jedna olakšavajuća okolnost koja ide u korist srpskog zadrugarstva jeste ta što u svetu postoje brojni primeri savremenih, uspešnih zadruga, od kojih bismo mogli mnogo da naučimo.
Bogata tradicija, veliko iskustvo i duga istorija u zemljoradničkom zadrugarstvu srpskom seljaku ne manjkaju. Sadašnjost jeste teška, ali i ona je na strani udruživanja. Budućnost je, kao i za gotovo sve drugo, u rukama svih nas, počev od poljoprivrednika, preko predstavnika lokalnih vlasti i zadružnih saveza, do najvećih državnih zvaničnika. Mi smo danas naš medijski deo posla uradili!
Sagovornik:
Nikola Mihajlović, predsednik Zadružnog saveza Srbije
Komentari