Plamenjača i kupusna kila su bolesti koje značajno mogu da smanje prinos na parcelama. U jednom slučaju hemijski preparati mogu da pomognu, dok je kod drugog preventiva jedina zaštita. Kod kile kupusa otežavajuća okolnost je što se prvi simptomi javljaju kada je koren već oboleo.
Možda vas zanima
Kilu kupusa izaziva gljivica Plasmodiophora brassicae koja se u poslednje vreme često javlja i na našem podneblju. Na korenu napadnutih biljaka javljaju se izrasline, a obolele biljke počinju da venu. Ova bolest može značajno da umanji rod na parcelama povrtara zbog čega stručnjaci savetuju da se obrati pažnja. Goran Vajračić, savetodavac u Poljoprivrednoj stručnoj službi u Kragujevcu, kaže da hemijske mere nisu potpuno efikasne, zbog čega treba voditi računa o preventivi.
„Prvi vidljivi simptom kupusne kile je uvenuće biljke. Lišće postaje najpre svetlozeleno a kasnije požuti. Biljka zaostaje u porastu, a glavice ili nema ili ostaje sitna i meka. Na parceli se uočavaju ogoljena, prazna mesta. Na korenu nastaju izraštaji koji vremenom pucaju stvarajući bezobličnu masu“, kaže dipl. inž. Goran Varjačić.
Na korenu biljaka koje je napala kupusna kila javljaju se izrasline, a obolele biljke počinju da venu.
Kila kupusa održava se oosporama u toplom i vlažnom zemljištu. Varjačić navodi da mu naročito odgovara kisela sredina. Iz njih klijaju zoospore koje napadaju koren kupusa. Zaražene ćelije dovode do ubrzane deobe susednih zdravih ćelija zbog čega i nastaju zadebljana tkiva korenovog sistema.
„Hemijske mere nisu potpuno efikasne. Zato se i predlaže preventiva, a to je plodored koji podrazumeva da se pet do šest godina ne sade krstašice. Potrebno je regulisati vlažnost i kiselost zemljišta. Kalcifikaciju treba raditi postepeno, tokom više godina, a ne odjednom. I, naravno, treba odabrati manje osetljive sorte. Bolest se u suštini sprečava gajenjem rasada i rasađenih biljaka na novom zemljištu“, kaže Vajračić.
Zaštita kupusnjača od leptira kupusara
Kupus napada i plamenjača. Razvojni ciklus ovog parazita kreće u proleće. Oni potom dospevaju na list, inficiraju ga i gljivica se dalje razvija.
Hemijske mere nisu potpuno efikasne. Zato se i predlaže preventiva, a to je plodored koji podrazumeva da se pet do šest godina ne sade krstašice.
„Kod plamenjače biljka gubi boju, list požuti, vene i otpadne, a na naličju nastaje siva prevlaka. Jedna od važnih i neophodnih mera zaštite je preventivno prskanje rasada fungicidima, na bazi bakra i propineba. U preventivne mere spada izbegavanje vlažnih uslova i plodored“, dodaje Goran Vajračić.
Najveće štete parazit pričinjava na parcelama gde je povećana kiselost zemljišta, pH vrednosti ispod 5, te bi jedna od mera bilo i dodavanje krečnog materijala zemljištu radi povećanja pH vrednosti. Zaražene biljke treba odstraniti sa parcele i uništiti.
Sagovornik: dipl. inž. Goran Varjačić, PSSS Kragujevac
Komentari