Okolina Čačka predstavlja jednu od najvećih regija za gajenje krompira u našoj zemlji. Prošle godine, samo u okolini Zapadne Morave, pod krompirom je bilo više od 800 hektara zemlje. Naša ekipa posetila je imanje jednog od najboljih proizvođača krompira iz ovog kraja i zabeležila kako on ostvaruje dobar, kvalitetan i zdrav rod.
Plamenjača i crna pegavost nisu retke pojave na njivama na kojima se gaji krompir. Kako možete uspešno da izađete na kraj sa tim problemima koji mogu u potpunosti da unište rod objasnila nam je Jelena Šterović Radović iz kompanije „Delta Agrar“.
Možda vas zanima
Jelena Šterović Radović iz kompanije „Delta agrar“ objasnila nam je: „Krompir se trenutno nalazi u fazi intenzivnog porasta. On je na ovoj parceli u dobrom stanju, nema prisustva prouzrokovača biljnih bolesti, korova niti štetočina.“
U centralnoj Srbiji, kao i u većini drugih krajeva van Vojvodine, parcele su veoma usitnjene. Ipak, parcele pod krompirom u okolini Čačka su nešto veće i uglavnom imaju do desetak hektara. Uz to, čačanski povrtari se gajenjem ove kulture bave na veoma profesionalan način.
Čim krompir nikne, proizvođači u ovom kraju počinju sa zaštitom protiv plamenjače, a nastavljaju je i u fenofazi intenzivnog porasta. U početku se koriste kontaktni fungicidi, dok se u fenofazi intenzivnog porasta primenjuju fungicidi sa sistemičnim delovanjem. Na kraju, mogu se koristiti i lokal sistemici.
„Štete od plamenjače mogu biti zaista velike. One zavise, pre svega, od osetljivosti sorte, ali i od fenofaze u kojoj se krompir nalazi. Razvoju ove bolesti pogoduju i visoka relativna vlažnost vazduha, kiša, dugotrajne rose i temperature u intervalu od 15 do 25 stepeni“, dodaje Jelena.
Iako se proizvođači krompira često trude da iskorene plamenjaču, ova bolest na njivama nažalost nije retka pojava. Njeni prvi simptomi mogu da se primete na listu, u vidu maslinastozelenih pega, koje vremenom dobijaju žutu boju u svom tkivu. Upravo je ovo slika koju ne volimo da vidimo na njivama sa krompirom, zato nikako nemojte da zanemarujete njene prve znake.
Primenom Consenta proizvođači krompira mogu da reše problem i crne pegavosti i plamenjače u svojim zasadima i to na jednako efikasan način.
Još jedna nerado viđena bolest u usevima krompira je i crna pegavost. Njeni simptomi se najpre uočavaju na starijem donjem listu, u vidu sitnih pega koje se vremenom uvećavaju. Takođe, u okviru ove pege može se uočiti zoniranost, odnosno koncentrični krugovi, koji su tipičan simptom crne pegavosti.
„Pravo rešenje za plamenjaču i crnu pegavost jeste fungicid Consento. Reč je o preparatu koji je na bazi dve aktivne materije, propamokarb-hidrohlorid i fenamidon. Prva ima sistemično delovanje i prati novoizrasle delove biljke. Zato je važno Consento primeniti u fenofazi intenzivnog porasta, kada se najviše i formira lisna masa koja je osetljiva na pojavu bolesti“, objašnjava naša sagovornica.
„Fenomidon ima translaminarno delovanje i pruža maksimalno dobru zaštitu lista. Consento se primenjuje preventivno, u količini od 1,8 do 2 litra po hektaru, a naglasila bih da ovaj preparat deluje i kurativno, odnosno nakon infekcije. Tada bi trebalo da se urade dva tretmana u veoma kratkom periodu, u roku od svega 5 dana“, istakla je Jelena.
Primenom Consenta, proizvođači krompira mogu da reše problem i crne pegavosti i plamenjače u svojim zasadima, i to na jednako efikasan način. Ipak, nećete pogrešiti ako vašem krompiru u borbi protiv ovih bolesti dodate još dva fungicida.
„Još jedno od rešenja za suzbijanje plamenjače jeste fungicid Solace, preparat na bazi dve aktivne materije, cimoksanila, koji ima lokal sistemično delovanje i mankozeba, koji je odlična kontaktna materija. On se koristi u količini od 2,5 do 3 kilograma po hektaru“, naglašava ona.
„Na kraju, odlično rešenje za suzbijanje pomenutih bolesti može biti i fungicid Gatro. Njegova prednost, pored visoke efikasnosti tokom vegetacije, jeste i odlično antisporalativno delovanje, pa se preporučuje jedan obavezan tretman pre vađenje krtola, kako bismo ih zaštitili od plamenjače. Gatro se koristi u dozi od 0,3 do 0,4 litra po hektaru i ima karencu samo 7 dana, što je naročito značajno za proizvođače ranog krompira“, zaključuje Jelena.
Sagovornica:
Jelena Šterović Radović, „Delta Agrar“
Komentari