U Kucuri poslednjih nekoliko godina, pored tradicionalnih kultura kao što su pšenica, kukuruz, šećerna repa, suncokret, sve je veća zainteresovanost za sadnju maline. Razlog za ekspanziju proizvodnje maline je taj što ona ne zahteva prevelika ulaganja niti previše rada, a ipak donosi zaradu.
Budući da su mnogi poljoprivrednici zainteresovani za proizvodnju maline, proizvođači su se u zajedničkom interesu organizovali i 13. oktobra osnovali Udruženje proizvođača maline „Bački malinari“. Članovi Udruženja su većinom mladi ljudi, ali ima i iskusnih, starijih poljoprivrednika, i to ne samo iz Kucure, već i iz Savinog Sela, Kule i drugih okolnih mesta.
Možda vas zanima
Edukacija malinara kroz predavanja
Predsednik Udruženja, Viktor Grešak, sa puno entuzijazma nastoji da organizuje i edukuje mlade ljude koji žele da otpočnu proizvodnju malina. U tu svrhu je 9. novembra bilo organizovano predavanje o podizanju zasada, o subvencijama iz Ministarstva i o zaštiti, na kom su bili predstavnici Poljoprivredne stručne službe, ali i drugi stručnjaci koji mogu da pomognu u započinjanju proizvodnje.
U Kucuri se sade dve sorte: Polka i Polana. U prvoj godini po jednoj posađenoj sadnici prinos je 500-900 g, a u drugoj i narednim godinama 2-2.5 kg.
Pre formiranja zasada uzima se uzorak zemljišta. Da ne bi svaki proizvođač morao zasebno da vrši uzorkovanje, Udruženje je zadužilo sondu, a analizu obavlja Poljoprivredna stručna služba sa kojom Udruženje ima odličnu saradnju. Takođe, sarađuju i sa firmom „Agrimatco“ koja je distributer đubriva i čiji predstavnik na terenu, gospođa Vesna Rajčić, daje savete koje đubrivo i u kojoj količini je najpovoljnije upotrebiti, zavisno od sastava zemljišta.
Ovde se sade dve sorte: Polka i Polana. Prikladne su zato što im nije potreban naslon. Rastu žbunasto i u prvoj godini po jednoj posađenoj sadnici prinos je 500-900 g, a u drugoj i narednim godinama 2-2.5 kg po sadnici.
Sadnja, berba i zaštita malina
Malina se sadi od polovine novembra pa do polovine marta, zavisno od vremenskih prilika. Jesenji zasad daje bolji prinos. Treba saditi samo zdrave, ispitane sadnice. Udruženje je preporučilo dva proizvođača, a cena po sadnici je 18 i 20 dinara. Sade se u redove, na odstojanju 30-35 cm između sadnica, a redovi su na međusobnom rastojanju od 3 m zbog međuredne obrade. Potrebno je oko 6.000 sadnica po jutru. U martu se počinje sa prihranom, a od maja se vrši ozbiljnija i češća prihrana da biljka ima dovoljno snage i za raskorenjivanje, i za mladicu, i za plod. Veoma je važno i navodnjavanje, koje je uvek po sistemu kap po kap.
Malina se bere od jula pa sve do kasne jeseni, do pojave mraza. Nakon toga, kada otpadne 20-30% lišća, obavlja se dezinfekcija preparatima na bazi bakra, a nakon nedelju dana se kosi do zemlje. Lišće i ukupna nadzemna masa se iznosi i spaljuje. Time se malina štiti od obnavljanja neke bolesti koja se može preneti i sa okolnih kultura, tako da u proleće kreće nov i zdrav zasad.
Udruženje – velika podrška u proizvodnji
Trenutno u kucurskom ataru ima oko 15 hektara zasada maline. Od toga je oko polovina u punom rodu, a to znači da se dnevno samo u Kucuri ubere 7-10 tona maline u sezoni. Zato je osnivanje udruženja bilo veoma potrebno, jer će time biti smanjeni troškovi, pošto neće morati svaki pojedinačni proizvođač zasebno voditi brigu o svim pojedinostima u toku proizvodnje, gajbicama, radnicima za berbu, obilasku otkupnih mesta, prodaji, naplati, a to je velika ušteda vremena i novca.
Dnevno se samo u Kucuri ubere 7-10 tona maline u sezoni.
Udruženje je veoma angažovano u podršci proizvodnje. Iako je tek osnovano, već je prilično dobro organizovano. Pored predsednika Udruženja, tu je i njegov zamenik, Grujo Đurđić, kao i ostali članovi rukovodstva. Već imaju svoj logo, do sada su organizovali dva edukativna predavanja na koja su pozvali stručnjake koji su spremni da stručnim savetima pomažu u formiranju zasada, kao i u održavanju već postojećih zasada. Osim toga, Udruženje brine o podizanju zasada time što pronalaze najpovoljnije uslove za bušenje bunara, za prihranu, zaštitu bilja, postavljanje mreža za protivgradnu zaštitu, organizovano je u angažovanju berača malina, kao i u pregovorima sa hladnjačama.
Ukratko, iako „Bački malinari“ postoje tek mesec dana, već su načinili velike korake, a imaju i velike planove. Oni su jedino udruženje registrovano kao Udruženje proizvođača i prerađivača. O njihovim planovima u vezi sa sušenjem i izvozom seckane, sušene maline, kao i o drugim poduhvatima, pisaćemo drugom prilikom.
Autorka teksta i fotografija: Oksana Mudri Nedi
Komentari