Zbog medijskog buma, u Šumadiji i na obroncima Rudnika u protekloj deceniji posađeno je nekoliko stotina hektara aronije. Proizvođači do sada nisu znali šta bisnjom mogli da rade, pogotovu što ona nije konzumno voće jer ima opor ukus. Međutim, nakon promišljanja odgajivači su sada sigurni da ukoliko ne budu uspeli da ovu voćku prodaju u svežem stanju, ipak neće biti na gubitku. Oni poručuju: Ako je ne prodaš svežu, preradi, pa zaradi!
 

Momčilo Paunović iz Rudnika, varošice smeštene na istoimenoj planini, plodove aronije pretvara u sokove, čaj, brašno, pa i kapsule. Prerađeni proizvod je uvek skuplji, te tako uspe da ih proda i po nekoliko puta većoj ceni.
 

Možda vas zanima

Primena mikrobioloških đubriva u voćarskoj proizvodnji

Voćarstvo

31/08/2020

Šta je sve potrebno znati da biste uspešno gajili aroniju?

Voćarstvo

30/08/2020

Sve o gajenju oraha: Jesen najbolje vreme za sadnju

Voćarstvo

17/09/2024

„Pravim matični sok od aronije, džemove, vino, a usavršio sam i tehnologiju pravljenja čaja. Aroniju najpre sušim, a potom meljem. Tako se dobija maltene prah. Pakujem ih u kese od pola kilograma i prodajem po 1.000 dinara. Za kilogram čaja potrebno je osušiti deset kilograma plodova, čija je otkupna cena 60 dinara. Na taj način jedino može da se zaradi. Zaradilo bi se još i više da se čaj pakuje u filter kesice“, kaže Momčilo Paunović.

Ovaj prah Momčilo pakuje i u kapsule, i po tome je, tvrdi, jedinstven na tržištu. One su pogodne za one koji putuju a ne žele da prekidaju proces podizanja imuniteta, jer je poznato da je ovo voće veoma zdravo. Cena matičnog soka ide i do 1.500 dinara, a ista je i za kilogram brašna.

„Nije problem samo niska cena sveže aronije, već i to što nema otkupljivača. Česte su situacije da su ljudi sada na gubitku, jer troše novac na skladištenje voća u hladnjačama“, dodaje Momčilo.

I Radosav Veljović, pčelar iz Oplanića u gružanskom kraju, odlučio je da aroniju upotrebi na drugi način. On je kombinuje sa medom. Uz pomoć tehnologa hrane on suši aroniju do 35% vlažnosti. Potom je melje i ubacuje u med. Cena ove mešavine nije značajno skuplja od običnog meda, ali je zbog lekovitosti atraktivnija kupcima.
 

„Plod aronije ima 16.100 ORAC jedinica. To je međunarodna jedinica za merenje antioksidativnosti, te je veoma lekovita. Ali njen plod mora da se izmrvi i u određenom procentu pomeša sa medom. Tek tada od poslastice prerasta u lek, koji čisti organizam od otrova i suzbija maligne ćelije u određenim vrstama kancera“, kaže Veljović.

Za njega aronija nije nikakvo otkriće novog doba, jer od kako zna za sebe, bilo je zasada na obroncima Rudnika, koji sa jedne strane se graniče sa Gružanskom dolinom. Nekada su veliki proizvođači sokova i hrane u ovom kraju davali seljacima besplatno sadnice aronije, koja je bila potpuno nepoznata javnosti.
 

„Radi se o biljci koja se ovde gaji godinama. Ja imam 50 stabala i godišnje uberem oko 200 kilograma. Nemam kome da je prodam u sirovom stanju. U jednom trenutku odlučio sam iz ličnih razloga da je kombinujem sa medom. Počeo sam mešavinu da nudim na tržištu i to je bio pravi pogodak“, kaže Radosav.
 

Aronija je poznata po tome što raste na najoskudnijem zemljištu i ne traži nikakve posebne uslove. Sadnica sada može da se nabavi i za 50 dinara. Nisu potrebna velika ulaganja, ali problem je samo prodati je u sirovom stanju po pristojnoj ceni.

Sagovornici:
Momčilo Paunović, odgajivač aronije sa Rudnika
Radosav Veljović, pčelar iz Oplanića

Foto: Biljana Nenković