Veroljub Grozda, voćar iz sela Parta kraj Vršca, mogao bi da ostane bez voćnjaka vrednog 150.000 evra zbog papiroloških paradoksa i administrativne zavrzlame!
Voćar Veroljub Grozda iz sela Parta na parceli od 5,7 ha državne zemlje koju je 2012. uzeo u zakup na 20 godina, podigao je voćnjak u koji je uložio 150.000 evra. Tri godine kasnije, taman kada su voćke stasale za rod, Veroljub se našao u velikom problemu. Zbog jednog papira koji nije izvadio na vreme mogao bi da ostane bez ove vredne investicije!
Možda vas zanima
Naime, nedostaje mu investiciona saglasnost o podizanju zasada kako bi uopšte smeo da uđe u posed državnog zemljišta, što je ustanovljeno tek kada je zakasnio sa plaćanjem zakupa. A tada je, na inicijativu države, došlo do raskida ugovora.
Za Agromedia poljoprivredni portal Veroljub Grozda objašnjava da je odmah posle javne licitacije 2012. godine, na kojoj je izlicitirao državno zemljište po neverovatnoj ceni od 2.000 evra za hektar na godišnjem nivou, što je najveća cena zakupa ikada postignuta u Srbiji, potpisao ugovor sa Ministarstvom poljoprivrede o zakupu do 2032. godine radi podizanja višegodišnjih zasada jabuka.
Tvrdi da nije znao da mu je, pored potpisanog ugovora, neophodna investiciona saglasnost da bi uopšte ušao u posed zemlje.
Zar sad zbog tog jednog papira meni treba da propadne investicija u koju sam uložio 150.000 evra?
„Mislio sam da je potpisan ugovor sve što mi je potrebno od dokumentacije, pa sam odmah krenuo sa pripremom zemlje za sadnju. Vremenski uslovi su bili povoljni, žurio sam da u agrotehničkom roku podignem zasade kako ne bih izgubio godinu. To je dugoročna investicija, potrebno je bar pet godina da voćke počnu da rađaju i vraćaju uložen novac, pa mi je bilo važno da što pre obavim posao. Ja sam čovek seljak, znam da radim ali ne i da se bavim papirologijom“, objašnjava Grozda sa očajem u glasu.
„Kada sam naknadno saznao da mi je potrebna ta investiciona saglasnost, tražio sam od direkcije da mi je izda, međutim, tu je nastao problem. U direkciji su mi rekli da ne postoji nikakva mogućnost da saglasnost dobijem retroaktivno, kao i da bez saglasnosti nisam smeo ništa da radim na zemlji, niti da menjam postojeću kulturu.”
Parcela ponovo stavljena na licitaciju!
„Svestan sam da sam napravio propust i to iz neznanja, ali zar sad zbog tog jednog papira meni treba da propadne investicija u koju sam uložio 150.000 evra. Zbog ovakve situacije prestao sam da plaćam zakup dok se problem kako-tako ne reši“, dodaje Veroljub.
Da apsurd bude veći, država je prošle godine, nakon raskida ugovora sa Grozdom, istu parcelu ponovo stavila na licitaciju, ali ne kao voćnjak već kao obradivo zemljište, jer se parcela u katastru tako i vodi. Istih 5,7 ha sada je izlicitirao Dragan Tikić iz istog sela. A tu sad dolazi do novog paradoksa – niti novi zakupac može da obrađuje zemlju, niti Grozda sme da radi u svom voćnjaku, jer se sada vodi kao uzurpator državnog zemljišta.
Ne mogu tek tako da odem – to su moje voćke, moja protivgradna mreža, moj uložen novac u otrove, prskanja, orezivanja. Jedino da me neko ubije ili otera na robiju.
„Ja od voćnjaka ne mogu da odustanem i radiću u njemu jer sam uložio mnogo i para i truda. Sada kada je došlo vreme da jabuke prvi put rode i da počnu da mi vraćaju uloženi novac, mene teraju odavde. Pa ne mogu tek tako da odem – to su moje voćke, moja protivgradna mreža, moj uložen novac u otrove, prskanja, orezivanja. Jedino da me neko ubije ili otera na robiju“, kaže Grozda i podseća da državi nije smetalo to što taj jedan papir ne postoji kada je dao depozit od rekordnih 50.000 evra.
„Neka mi daju tu saglasnost i odrede novu cenu zakupa i ja ću nastaviti da uredno plaćam svoje obaveze i da radim u svom voćnjaku“, ogorčeno priča voćar.
Da zlo bude veće, Grozda je na voćnjaku podigao i 2,2 ha protivgradne mreže, za koju je dobio subvenciju resornog pokrajinskog ministarstva, uprkos činjenici da nije imao spornu saglasnost direkcije. Čija je protivgradna mreža, novo je diskutabilno pitanje u ovom slučaju jer je mreža, za koju je pokrajina dala pare podignuta na državnom zemljištu.
Slavka Ćirina, člana gradskog veća zaduženog za poljoprivredu, pitali smo koje je rešenje ovog problema. I on se slaže da je u pitanju gomila paradoksa, a da problem može da reši samo Ministarstvo poljoprivrede.
„U katastarskom operateru vodi se kao oranica, a na terenu je voćnjak. I mi tu sad imamo jedno vrzino kolo iz kog ne možemo da se iščupamo. Lokalna samouprava se našla u velikom problemu i zatražili smo pomoć Ministarstva. Prvo što smo uradili, podneli smo zahtev da se izvrši promena kulture kako bi imali identičnu situaciju i u katastarskom operateru i na terenu. Kada se to uradi, videćemo šta i kako dalje“, kaže Ćirin.
Dok se čeka odgovor Ministarstva, novi vlasnik parcela na kojima su Grozdine jabuke ima svoje planove za ovu zemlju. Naime, sad su se tu umešali i komšijski inat i svađe, pa ni Dragan Tikić ne namerava da odustane od zakupa ovog zemljišta ni po koju cenu.
„Ja sam trenutno zakonski vlasnik ove zemlje koja se nalazi baš preko puta kuće u kojoj živim. Smeta mi što Veroljub jabuke prska otrovima, a preko puta se nalaze prozori moje spavaće i dečjih soba. Od zemlje neću odustati ni po koju cenu, voćnjak planiram da zadržim, ali ću se baviti organskom proizvodnjom kako bi sačuvao zdravlje ukućana“, kaže Tikić.
Ko će na kraju obrati jabuke?
I za kraj, još jedan administrativni paradoks. Dok Ministarstvo poljoprivrede ne odluči ko će na kraju ostati zakupac ovih parcela, nas je interesovalo ko ima pravo da ove godine obere jabuke – novi zakupac zemljišta ili vlasnik voćki. Nezvanično saznajemo da bi Grozdine jabuke na kraju ipak mogao da obere zakupac koji je na godinu dana njegov voćnjak izlicitirao kao oranicu. Naime, zakonom je predviđeno da onaj ko je izlicitirao državnu zemlju mora da nastavi da obrađuje ono što je na njoj zatekao.
Komentari