Vremenske prilike, ili tačnije neprilike, nisu pogodovale nijednoj biljnoj kulturi. Najugroženiji su ratarski usevi u fazi nicanja, kao i sve voćne vrste koje su u cvetanju ili su u vreme delovanja nepovoljnih vremenskih činilaca već imale formirane plodove.
Većina voćnih vrsta je u početnim fazama formiranja plodova. Dunja je, na primer, tek počela da cveta, a vinova loza je u fazi porasta mladara. Uglavnom sve voćne vrste mogu da izdrže u ovim fazama porasta kratkotrajni mraz do -2 stepena celzijusa, bez štete ili uz minimalnu štetu. Ali tamo gde je pao sneg, dodao je mehanička oštećenja, a vlaga je bila neprijatelj broj jedan.
Možda vas zanima
Niske temperature vazduha i zemljišta i potpuno neočekivane snežne padavine u ovo doba godine, oštetile su određeni broj malinjaka i voćnjaka u trsteničkom kraju, ali i u čitavom rasinskom regionu. Jedno od sela koje je pretrpelo štetu je Stublica u opštini Trstenik, smešteno na najvišoj nadmorskoj visini u opštini, u kome je i Mali vrh na visini od 992 metra, a slično je i u selu Brezovica.
„Tri snežna dana su nanela veću štetu malinjacima nego jaki mrazevi u januaru. Trenutno se šteta procenjuje na 20% ukupnog planiranog roda“, kaže jedan od meštana ovog sela, Slobodan Trifunović, koji je i predsednik udruženja malinara na području opštine Trstenik.
On je još naglasio da se u ovom selu 90% kuća bavi proizvodnjom maline, svako na površini od prosečno 50 ari, tako da je ekonomska šteta velika. Iz susednog sela Brezovica meštanin Goran Panić se žali da je prvi plod jagode stradao, kao i svi krupniji cvetovi. U ovom nepovoljnom vremenskom intervalu je cvetalo oko 70% jagode i s obzirom na dosadašnja ulaganja, ekonomska šteta je i kod ove kulture velika. Kiša je omela i pčele da izvrše oprašivanje, tako da će posledice biti veće.
Stanje na terenu pokazuje da su sve jabučaste voćne vrste uglavnom u fazi precvetavanja, a zbog velikih padavina i hladnog vremena na pojedinim parcelama su uočene pojave izazivača gljivičnih infekcija – čađave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke. Obilne padavine i dugotrajno vlaženje lista su stvorili uslove za ostvarenje infekcije. Neophodno je da se, nakon padavina koje nas očekuju i koje su najavljene za početak maja, ponove mere zaštite. Veoma je važno sprečiti pojavu primarnih infekcija i zaštititi tek formirane plodove jabuke.
Razgovarali smo sa Živomirom Nikolićem, savetodavcem za voćarstvo i vinogradarstvo iz Poljoprivredno stručne i savetodavne službe u Kruševcu, koji sa svojim kolegama svakodnevno obilazi parcele na čitavom području rasinskog kraja.
Veliki deo vremena su na području trsteničke opštine jer ovde ima mnogo voćnih i vinogradarskih parcela, a i vredni poljoprivrednici hoće da poslušaju savete stručnjaka i žele da se konsultuju u vezi sa bilo kakvim problemima u proizvodnji.
On nam je izjavio da štete ima, ali da stanje nije konačno. Jagoda je stradala tamo gde nije bila pokrivena agrilom, a vinova loza je u selima sa leve strane Zapadne Morave delimično izmrzla, u zavisnosti od nadmorske visine i sortimenta koji se gaji.
„Proizvođači sadnog materijala su pretrpeli veliku štetu jer je došlo do izmrzavanja podloga. Sigurno je da će se ovde umanjiti procenat uspešnosti proizvodnje sadnica“, kaže nam Nikolić.
„U selu Milutovac beležimo veliku štetu na zasadima jabuke i kruške. Zanimljivo je da breskve na sreću nisu stradale, i da je izmrzavanja izgleda bilo na nižim terenima, a da breskve još nisu otvorile krunične listiće“, dodaje on. I kod kajsija se ne beleže jasna oštećenja, najverovatnije zato što je ona u vreme nepovoljnih činilaca imala krupnije plodove – što je takođe dobro. Nikolić nam još iznosi da su orasi stradali, kako plodovi, tako i lišće.
Trešnje su stradale sporadično – dolazi do pucanja pokožice plodova, a zbog vlage može da dođe do gljivičnih oštećenja, ali uskoro će se znati intenzitet štete kod ove voćne vrste. Kod višanja ima štete, ali manje nego kod trešanja. Može se konstatovati da kod kupina stradanje prvih lastara može da bude kao prirodna selekcija, jer bi i inače trebalo poskidati prve lastare.
U pojedinim područjima se beleži u vinovoj lozi infekcija, ako je bila neotporna na izuzetno loše spoljne činioce, u vidu crne pegavosti, ali i sivo-beloj boji kore lastara koji su inficirani. Ako su veća oštećenja i ako dođe do lomljenja lastara, onda se i cvasti i grozdovi suše.
Napadnuta loza će slabije da dozreva, a i naredne zime će biti mnogo osetljivija na izmrzavanje. Preporuka je da se pre narednih padavina ovakva loza tretira fungicidima. Kako bi se bar deo štete umanjio, zaštitari preporučuju primenu kombinacije biostimulatora i aminokiselina, radi povećanja otpornosti preživelih biljaka.
Sagovornici:
Živomir Nikolić, savetodavac za voćarstvo i vinogradarstvo
Slobodan Trifunović, proizvođač malina
Goran Panić, proizvođač jagoda
Komentari