Iako je selo Trbušane, koje se nalazi nedaleko od Čačka, poznato po brojnim dobrim povrtarima, porodica Pavlović odlučila je da se bavi plasteničkom proizvodnjom jagoda. Sudeći po vrhunskom, kvalitetnom rodu, sigurnim kupcima i sve većem broju plastenika, sigurno je da nisu pogrešili. Zato smo posetili njihovo imanje i porazgovarali sa jednim od sedmoro mladih Pavlovića, koji već nedelju dana beru jagode.
Pored toga što je završio visoku školu, Sekula Pavlović već 6 godina vredno radi i na porodičnom imanju i gaji rane sorte jagode. On nam je otkrio zašto su sa proizvodnje na otvorenom prešli na plasteničku, kako ostvaruju dobar rod i kakvo je tržište jagoda u Čačku i okolini.
Možda vas zanima
Sekula, iako je tek sredina aprila, vi već imate zrele jagode u plastenicima. Šta očekujete od ove sezone i kako ste zadovoljni ovogodišnjim rodom?
„Mi već nedelju dana beremo jagode. O prinosu ne bih želeo da pričam unapred, jer je sezona tek počela. Ipak, mogu da se pohvalim da su naše jagode odličnog kvaliteta i da su veoma krupne. Gajimo dve sorte jagoda, Clery i Alba, za koje su karakteristični veoma visoki prinosi, čak do 800 grama po živiću. Takav rod smo prošle godine i ostvarili.“
„Ja se bavim proizvodnjom jagoda već 7 godina. Ranije smo ovo voće gajili na otvorenom polju, ali smo zbog rizika od nepovoljnih vremenskih uslova odlučili da podignemo plastenike i počnemo sa proizvodnjom jagoda u zatvorenom prostoru.“
Kako ste se odlučili baš za ove dve sorte jagode?
„Znam da njih gaje voćari u Italiji i Švajcarskoj. Zato sam se informisao na internetu i zaključio sam da su one najbolje za naše podneblje.“
Zaštita jagode je u periodu berbe otežana. Kako se snalazite na tom polju?
„Sarađujemo sa Poljoprivrednom stručnom službom iz Čačka, pa zato imamo redovnu pomoć stručnjaka. Kada je reč o prskanju jagode, poslednju zaštitu završili smo pre 15 dana. Jagode su sada već spremne za tržište i prodaja je počela. Koristio sam preparate sa veoma malom karencom i sa 3 prskanja do sada završili smo primenu hemijskih sredstava.“
Naše jagode stižu veoma rano i sve prodamo na pijacama. One su veoma kvalitetne, pa se kupci prosto otimaju za njih.
Ko vam pomaže u berbi jagoda?
„U vreme berbe rade svi članovi naše porodice. Nas je u kući sedmoro dece i još dvoje roditelja, pa su nam dopunski radnici retko potrebni.“
Gde prodajete jagode?
„Jagode prodajemo na pijacama u Čačku i Gornjem Milanovcu. Dolaze i prekupci kod nas i kupuju veće količine.“
Jagode prodajete u malim plastičnim posudama. Da li je tako veća cena nego kada biste ih prodavali u gajbicama?
„Ljudi nemaju para da kupuju velike količine jagoda. Zato ih prodajemo u manjim posudama od pola kilograma. Za sada sa prodajom nemamo problem. Naše jagode su kvalitetne i kupci se prosto otimaju za njih.“
Kakva je cena u odnosu na prošlogodišnju?
„O tome ću tek moći da govorim kada saberem celokupan rod. Ipak, nisam bio zadovoljan oprašivanjem jagode, pošto je cvetanje bilo veoma rano, već polovinom februara. Zbog loših vremenskih uslova oprašivanje je bilo lošije, ali je zato taj nedostatak visoka cena nadomestila.“
U inostranstvu su sada hit beli hibridi jagode. Da li ste razmišljali o njima?
„Razmišljao sam, ali sve zavisi od toga kako ćemo proći ove godine. Mi u proizvodnju ulažemo samo sopstvena sredstva, nismo dobijali nikakve kredite, niti je iko iz lokalne samouprave poželeo da dođe na naše imanje, da vidi čime se bavimo i na neki način nam pomogne.“
„Do sada smo svake godine podizali po dva nova plastenika, pa ih trenutno imamo 12, odnosno 18 ari jagode pod plastenicima. Kada budemo bili u mogućnosti, planiramo da uvezemo nove sorte iz Italije, ali to neće biti beli hibridi. Naš narod je navikao na crvenu jagodu, karakterističnog ukusa i mirisa.“
U vreme berbe rade svi članovi naše porodice. Nas je u kući sedmoro dece i još dvoje roditelja, pa su nam dopunski radnici retko potrebni.
Da li znate nešto o organizovanom otkupu jagodičastog voća u ovom kraju?
„Naše jagode stižu veoma rano i sve prodamo na pijacama. Zato trenutno nemamo potrebu za organizovanim otkupom. Ipak, da bi dalje širili proizvodnju, bilo bi dobro da postoji siguran otkup, naravno.“
Šta vam predstavlja najveći problem u proizvodnji jagoda?
„Bilo bi dobro da nam lokalna samouprava bar na neki način pomogne. Ta pomoć čak ne mora da bude ni novčana, mogla bi da bude u vidu folija, cevi za navodnjavanje i drugih stvari koje su nam potrebne u proizvodnji.“
Šta biste poručili ljudima koji bi želeli da se na ovaj način bave intenzivnom proizvodnjom jagoda?
„Rekao bih im da se ne zaleću previše i ne počinju sa velikom količinom. Neka bolje počnu sa jednim plastenikom, dok vide kako izgleda ova proizvodnja. U njoj posla ima cele godine i potrebno je uložiti mnogo znanja i truda. Težak je ovo posao, ali naravno, kada sve uradite kako treba, može na njemu da se zaradi.“
Sagovornik:
Sekula Pavlović, voćar iz Trbušana
Komentari