Kada je dr Ivo Đinović posekao višnju koja je obolela od monilije i osušila se, vrlo brzo ga je dočekalo prijatno iznenađenje. Iz skoro suvog panja izbilo je 10 novih stabala i sada na tom mestu živi žbunasta višnja čiji ukusni plodovi rastu toliko nisko da može da ih ubere i dvogodišnje dete.
Kad god posetimo dr Ivu Đinovića iz kompanije „Superior“, saznamo neku novu i zanimljivu informaciju. Ovoga puta, naučili smo da postoje i žbunaste višnje, što je pravo čudo prirode. Sve nam je objasnio upravo dr Đinović.
Možda vas zanima
„Tu je raslo jedno staro drvo višnje koje je obolelo od monilije, koje nikada nije prskano. Osušilo se i isekli smo ga do zemlje računajući da će taj panj da se osuši. Međutim, iz njega je izbilo 10 novih stabala, koja su u trećoj godini procvetala i dala normalan rod. Sada imamo više plodova na tih deset stabala nego što bismo imali da je ona matična biljka, koja je tu nekada rasla, ostala.“
I dr Ivo je oduševljen jer je siguran da ta stara višnja ne bi imala toliki rod i kad bi ostala zdrava. Plod do ploda i to skoro do same zemlje, divno je videti, a još bolje okusiti. Zato smo ga pitali da li je uopšte moguće višnje tako orezati da bi bile lake za branje.
On nas je posavetovao: „Možemo da utičemo na visinu višnje orezivanjem tako da ona nikada ne bude visoka, nego da uvek omogući čoveku da je lako bere, da mogu i deca da je beru. Mala deca od 3 ili 4 godine mogu da beru ovu višnju jer njeni plodovi se nalaze do same zemlje pa gore do metar i po, najviše dva.“
Biljku možemo da podmladimo. Za razliku od čoveka koji se podmlađuje samo preko potomstva koje se dobija generativnim putem, ovde potomstvo može da se dobije vegetativnim.
Zanimalo nas je i da li je ukus kod ove samonikle višnje isti kao i kod bilo koje druge. Odgovor smo odmah dobili:
„Normalan ukus i osobine ploda za dotičnu sortu. Ovo nije oblačinka, ovo je starinska neka sorta koja se tu gajila stotinama godina.“
Zanimljivo nam je bilo kako je priroda to uredila da je iz skoro mrtve biljke nastao nov život.
„Biljku možemo da podmladimo”, kaže dr Đinović, „za razliku od čoveka koji se podmlađuje samo preko potomstva koje se dobija generativnim putem, ovde potomstvo može da se dobije vegetativnim. Znači, iz panja.“
Zatim nas je dr Ivo odveo da nam pokaže još jedan takav fenomen. Ovoga puta u pitanju je bila sorta oblačinka.
„Pomenuli smo podmlađivanje kod domaćih starih sorti višanja. A evo i kod modernih sorti kao što je oblačinska višnja možemo da vidimo žbun koji je na isti način dobijen, jer je tu bila jedna biljka koju sam hteo da iskrčim. Međutim, ona se isto podmladila iz panja i za tri godine počela da rađa. Sad je u četvrtoj godini.“
Saznali smo i da je sada deca sama beru, kao i da nema bojazni da se nekome desi da padne i slomi nogu.
Ipak, dr Đinović naglašava: „To nije obična rezidba gde se režu grane da bi se izazvao porast novih lastara koji će iduće godine da daju rod. Ovo je bilo krčenje te je iz panja ona donela ova nova stabla i nove grane i obilan rod. To je, dakle, podmlađivanje. Kada čovek ima neki višnjik koji mu je zapušten, on neka ga ne zapusti u potpunosti. Dovoljno je samo da poseče biljke do zemlje i iz samog panja će da se razviju žbunovi.“
On ipak naglašava da je veoma bitno obratiti pažnju na to da li je stablo počelo da trune, jer ako jeste, onda do ovakvog podmlađivanja neće doći.
Sagovornik:
dr Ivo Đinović, „Superior“
Komentari