Retki su mladi ljudi koji se na selo vraćaju da bi se bavili poljoprivredom. Međutim, jedan od trojice prijatelja koji su iz Beograda došli u Belanovicu upravo da bi se bavili poljoprivrednom proizvodnjom jeste Miroslav Đurić. On nam je rekao da su borovnice veoma unosan posao i da ga je to podstaklo da se vrati na selo.
Zašto su 3 prijatelja iz Beograda došla u Belanovicu?
“Pre tri godine smo se pojavili ovde ja i moja dva drugara. Došli smo zbog udruženja borovničara koje je tada postojalo, a danas više ne. A mi smo uspeli da napravimo drugo udruženje. Ovaj zasad zasađen je pre pet godina i za sada ide sve kako treba.”
Možda vas zanima
“U početku nisam znao ništa o borovnicama, a došao sam baš zbog tih ljudi koji su se ovde bavili borovnicama, pošto ovde u Belanovici postoji već nekih desetak plantaža i ljudi se tim poslom bave već duži niz godina. Naravno, došao sam zbog znanja koje nisam posedovao u vezi sa borovnicama.”
Miroslav i njegova dva prijatelja u Belanovici naučili su sve što im je bilo potrebno kako bi gajili borovnice. Tamo su im, između ostalog, otkrili gde da nabave sadni materijal i kakvi su uslovi potrebni za gajenje.
“Definitivno je sam početak bio najteži, baš kao i svaki početak”, priča Miroslav. “Naravno, u međuvremenu, počele su da nam se ukazuju različite prilike i drugi nabavljači. Mislim da je još uvek borovnica kod nas u začetku. Mi smo manje-više pioniri ovog posla, a već nekoliko godina stičemo znanja.”
Tehnologija gajenja borovnice
Upitali smo ga da nam objasni tehnologiju gajenja bororvnice. Miroslav nam je rado objasnio ono što je on do sada naučio. Kao i da su, njegovi prijatelji i on, i pored toga što su često dobijali oprečne savete, uspešno izdvojili one koji su pokazali odlične rezultate.
Borovnicama je potrebno puno vode, vetra i kiselo zemljište. Najbolje je da je pH vrednost zemljišta između 4,2 i 4,8.
“Do sada smo shvatili da je od prilike nekih metar i 30 ili 40 centimetara možda najbolje rastojanje između sadnica. Jer njima su potrebne otprilike 2 do 3 godine da daju pun rod i tada rastu do oko 2 metra i tada žbunovi postanu mnogo veći.”
“Takođe, borovnicama je veoma bitan vetar i provetravanje, odnosno da bude prozračno da se ne bi zadržavala vlaga i razvijale bolesti”, dodaje Miroslav.
On ističe da je neohodno i da imaju stalan izvor vode: “Otprilike po hektaru je potrebno nekih oko 8 kubika vode dnevno. Zasto su potrebni arterski bunari. Mi smo ovde vodu našli na 85 metara i za sada to podmiruje naše potrebe”.
Saznali smo i da borovnice izuzetno vole kiselo zemljište, baš kao i drugo bobičasto voće. Zato se, ako je potrebno, zemljište mora dokiseljavati. Međutim, Miroslav je pri izboru zemljišta imao sreće: “Ovde je pH vrednost negde oko 4,4 što je manje-više idealno za borovnicu”, kaže on.
“Za borovnicu je najbolje da je pH vrednost između 4,2 i 4,8. Mi ovde još nismo imali potrebe za bilo kakvim hemijskim tretiranjem sadnica. Do sada smo bacali samo amonijum sulfat na početku proleća, a posle toga đubrivo.”
Potrebna je pomoć države
Iako su do sada već puno toga uradili u svom zasadu borovnice, prijateljima je potrebna još i skupa oprema poput antigradne mreže.
“Nadamo se da ćemo uspeti uz pomoć države da dođemo do nekih sredstava pa da rešimo i to. Imali smo problema pre oko mesec i po dana sa gradom, koji nije bio jako veliki, ali je bio dovoljan da napravi štetu, pa sada ne možemo da prodajemo borovnicu kao prvu klasu.”
Miroslav ističe da je plasman robe najmanji problem, jer je u Srbiji proizvodnja borovnice mala. Uz to, proizvođači nisu dovoljno udruženi, pa smatra da bi trebalo da se osnuje udruženje na nacionalnom nivou.
Na taj način, misli Miroslav, bilo bi lakše proizvod plasirati na druga tržišta. Jer, kako kaže, cena koja je bila oko 6 evra u junu, već polovinom jula pala je na 4,5. Prema informacijama kojim on raspolaže, cena u inostranstvu viša je za barem evro, pa i evro i po po kilogramu.
On se nada pomoći od strane države, jer se pokazalo da individualni potezi nisu dovoljni. Takođe, kaže da bi bilo dobro da se proizvodnja borovnice podrži i finansijski, barem pri podizanje zasada, jer su početna ulaganja velika. Na taj način će se podstaći novi proizvođači, zaključuje Miroslav.
Poljoprivreda – beg iz grada
I na kraju, preporučuje svima onima kojima je dosta gradske vreve i života u četiri zida da se odvaže da krenu put sela kako bi se bavili poljoprivrednom proizvodnjom, jer se on i njegova dva prijatelja nisu pokajali.
Više o tome šta nam je gajenju borvnice rekao Miroslav Đurić pogledajte u videu:
Sagovornik:
Miroslav Đurić, Belanovica
Komentari