Proizvodnja cveća, iako ne izgleda tako na prvi pogled, jedna je od najzahtevnijih vrsta proizvodnje. A o tome sa kojim se problemima sve proizvođači suočavaju, kao i gde se nalaze tržišta za prodaju ruža, saznali smo od Dragoslava Mike Mihailovića na Plantaži Mihailović u selu Saranovo, pokraj Kragujevca.
Sa gospodinom Mihailovićem razgovarali smo i o tome gde se nalaze tržišta za prodaju cveća, a posebno ruža. Za početak nam je pokazao koje se sve cvetne vrste proizvode na njegovoj plantaži.
“Od cvetnih vrsta koje se gaje kod nas najzastupljenije su ruže, kale i gipsofila, cvet koji se koristi za aranžiranje buketa, a od pre 2 godine gajimo streliciju, jednu tropsku biljku koja je vrlo zahtevna, zahtevnija od svih ostalih.”
Možda vas zanima
Kolika je proizvodnja koju imate ovde, odnosno koliko jedan žbun može cvetova da proizvede i kada se oni ubiraju?
“Sa jedne sadnice beru se tri kola cveta sa po tri do 5 lastara, odprilike jedno 15 lastara različitih dužina. Prvi cvet stiže oko 15. aprila, do 20-tog, zavisi od godine. To traje do 1. novembra, najkasnije do 15. novembra.”
S obzirom na to da je za svaku vrstu proizvodnje skoro uvek problem i tržište i plasman, kakva je situacija kada je cveće u pitanju, konkretno ruže?
“Velika je borba oko plasmana. Čovek treba da bude mobilan 24 sata i da dozvoli da ga zovu mušterije, kupci i u 10 i u 12 sati noću, ali s obzirom na to da je velika ponuda uvozne robe, i to baš na vrata cvećarima, onda moramo sami da nudimo. Mi naše proizvode prodajemo ne samo tu u obližnjim gradovima već i u Beogradu, Rumi, Pazovi… skoro u celoj Srbiji.”
Prvi cvet stiže oko 15. aprila, do 20-tog, zavisi od godine. To traje do 1. novembra, najkasnije do 15. novembra.
Proizvodnja ruža zahteva veliku zaštitu, koliko puta se štiti i od čega se ona sve štiti?
“Ruža je jedna od najzahtevnijih biljaka kada je reč o zaštiti. Tretmani su od 3 do 5 dana, što se tiče pepelnice, a što se tiče insekata nekad bude i treći dan, pa peti, pa kad saberete to sa onim što sam Vam rekao da kreće cvet od aprila meseca pa do novembra to bude velika cifra i sva sreća što tu nema karence što se tiče cveća.”
Kada je zaštita ruža u pitanju, pored toga što mora da se zaštiti sam cvet, mora se štititi i lisna masa. A ono što sam čuo je da je veliki problem u ovoj proizvodnji je insekt trips?
“Trips zadaje velike probleme ne samo ružarima već i ostalim proizvođačima cveća, a i povrtarima. To nije novi insekt, ali u skorije vreme pravi ogromne probleme u proizvodnji.
”Suv vazduh, suvo vreme i temperatura iznad 30 stepeni idealni su uslovi za razmnožavanje tripsa. Kad temperatura padne ispod 20 stepeni on je slabije aktivan tako da su i tretmani prskanja protiv tog insekta malo ređi.”
Rekli ste da su veliki problemi u zaštiti, velika ulaganja, a ovde imaš i kap po kap i grejanje u nekim plastenicima za zimsku vrstu proizvodnje, plastenike, pa moraš imati i neki skladišteni prostor, transport… to su dosta veliki troškovi, ali da li cela proizvodnja ipak može da bude isplativa?
“Naravno da može. Mi smo bukvalno zaokružili proizvodnju. Imamo grejanje, imamo hladnjaču za odlaganje cveća. Sve se to radi onako striktno, tačno, samo tako može da se uspe. Jer ova proizvodnja je veoma zahtevna, ako se ne pojuri kupac i realizuje roba, onda nije isplativo.”
Suv vazduh, suvo vreme i temperatura iznad 30 stepeni idealni su uslovi za razmnožavanje tripsa. Kad temperatura padne ispod 20 stepeni on je slabije aktivan tako da su i tretmani prskanja protiv tog insekta malo ređi.
Ovde je puno plastenika, koja je to površina na kojoj se odvija proizvodnja?
“Mi isključivo radimo u zaštićenom prostoru i to je površina negde od oko 6.000 kvadratnih metara.”
Kako izgleda plantaža ruža pogledajte u ovom videu:
Sagovornik:
Dragoslav Mika Mihailović, selo Saranovo
Komentari