Žalfija je biljka suvog i toplog područja. Međutim, odgajivači smilja kažu da je došlo do pomeranja mediteranske klime u kontinentalni deo. Zato kod nas, pogotovu u istočnim i južnim krajevima zemlje, sve više uspevaju mediteranske biljke, pa tako priča o gajenju žalfije u ovim sredinama ipak nije nemoguća.
Žalfija je višegodišnja biljka iz čijeg busena izbija veliki broj stabljika visine od 50 do 80 centimetara. Ne voli suvišnu vlagu, ali može da se gaji i na zemljištu niske plodnosti. Najviše etarskog ulja dobija se od žalfije koja se gaji na terenima sa mnogo svetla i toplote.
Može se zaraditi i od lekovitog bilja – Gajenje anđelike zaboravljeno, a vredno
Tip zemljišta
„Žalfija može da se gaji na zemlji niske plodnosti, ali ako ono nije zabareno. Najbolje rezultate i kvalitativno i kvantitativno daje na rastresitim, propusnim i hranljivim zemljištima. Kao višegodišnja kultura ne gaji se u plodoredima. Na istom zemljištu može da ostane deset i više godina. Ovu biljku treba podizati iza onih kultura koje zemljište ostavljaju čisto od korova“, kaže Violeta Petrović Luković, savetodavac u Poljoprivrednoj savetodavnoj i stručnoj službi u Kragujevcu.
Možda vas zanima
Priprema zemljišta
Obradu zemljišta treba obaviti krajem leta. Dubina oranja treba da je na 40 centimetara. Za osnovno đubrenje u predsetvenoj pripremi treba koristiti NPK mineralna đubriva i to od 500 do 800 kilograma po hektaru. Hranljivi elementi za ishranu žalfije unose se u toku vegetacije i to periodičnom prihranom, pre svega azotnim đubrivima.
Najbolje rezultate i kvalitativno i kvantitativno žalfija daje na rastresitim, propusnim i hranljivim zemljištima.
Razmnožavanje i setva žalfije
„Žalfija se razmnožava semenom i deljenjem starijih bokora. U širokoj praksi se razmnožava semenom i to proizvodnjom rasada ili direktnom setvom na parcelama. U proizvodnji rasada seme se seje u redove na rastojanju od 10 do 20 centimetara. Setva u leje se obavlja krajem marta i početkom aprila i nikne za dvadesetak dana. Sadnice se na stalno mesto rasađuju u oktobru ili novembru“, objašnjava naša sagovornica.
„Ukoliko se setva obavlja direktno na parceli, može i sejačicom ili ručno. Taj posao se obavlja u aprilu. Za površinu od jednog hektara potrebno je od dva do tri kilograma. Jesenja sadnja je ipak pogodnija od prolećne, jer se biljka bolje prima i ukorenjuje“, navodi Petrović Luković.
Želite da gajite kantarion? Saznajte kako
Žetva žalfije
Žetva žalfije se obavlja posle cvetanja, a pravi momenat je kada listovi dobiju srebrnastu boju. U našim uslovima to je kraj jula. Kosi se nadzemni deo na visini od 10 centimetara. Nadzemni deo se suši, a potom se lišće odvaja od stabljike.
Sušenje žalfije
„Lišće se suši u zaštićenom prostoru na promaji ili u sušari na 40 stepeni celzijusa. Osušeni list se čuva na hladnom i mračnom mestu u papirnatim ili jutanim vrećama. Žetva ne sme da se obavlja ako je usev mokar od rose ili kiše. Ukoliko se od žalfije proizvodi etarsko ulje, pokošenu masu treba ostaviti da provene, a zatim je destilirati“, napominje Violeta Perović Luković.
Prinos žalfije
Kao višegodišnja biljka žalfija u prvoj godini daje najmanji prinos. On se postepeno povećava sa starošću zasada. Najveći prinosi se dobijaju u trećoj i četvrtoj godini, a posle toga postepeno opada. Sa površine od jednog hektara može da se dobije od tri do pet hiljada kilograma suve herbe, a suvog lista od dve do tri hiljade kilograma. Ukoliko masa ide na destilaciju, sa iste površine može da se dobije od 20 do 30 kilograma etarskog ulja.
Sagovornik: Violeta Petrović Luković, PSSS Kragujevac
Komentari