Bez obzira na lovorike koje sa međunarodnih i domaćih sajmova donose pirotski proizvodi od ovčijeg mleka, ovaj vid proizvodnje je na izdisaju. Tradicionalna proizvodnja zahteva mnogo angažovanja, proizvodi na tržištu ne dostižu adekvatne cene, a nedostaje i neophodna radna snaga.
Možda vas zanima
Gazdinstvo porodice Tošić iz sela Krupac jedno je od najvećih u pirotskom kraju. Poznato je po kvalitetnom siru od ovčijeg mleka koji, prema rečima poznavalaca, predstavlja delikates koji bi se ravnopravno mogao služiti uz najfinije francuske sireve.
Mladi ovčiji sir koji proizvode na gazdinstvu Tošić osvojio je prestižno priznanje „Apsolutni šampion“ na 83. Međunarodnom sajmu poljoprivrede.
To je ovih dana potvrđeno i u Novom Sadu. Mladi ovčiji sir koji proizvode na gazdinstvu osvojio je prestižno priznanje „Apsolutni šampion“ na 83. Međunarodnom sajmu poljoprivrede. Marija Tošić, vlasnica PG „Tošić“ međutim smatra da je ova nagrada samo lepo priznanje koje im neće olakšati proizvodnju.
„Značajno priznanje s jednog od najvećih sajmova poljoprivrede u svetu stiglo je u naš dom i mi se ponosimo time. Ali, da budem iskrena, od toga nećemo imati ekonomsku korist. Tradicionalno ovčarstvo je već na izdisaju. Taj način proizvodnje je veoma težak i uključuje ovčara, što je deficitarno zanimanje. Muža se radi ručno, a to je naporan posao, ljudi sve više odustaju od toga. Ostalo nas je nekoliko koji se ko zna iz kog razloga bavimo time. Ni nama nije jasno da li je to ljubav, da li je tradicija u pitanju“, kaže Marija.
Mlečni proizvodi iz pirotskog kraja oduvek su bili visoko cenjeni na tržištu, pogotovu oni od ovčijeg mleka. Ipak, stočni fond iz godine u godinu opada, što se najviše vidi kada je ovčarstvo u pitanju. Posle Drugog svetskog rata u ovim krajevima je bilo oko 400.000 ovaca. Upućeni kažu da ih danas nema više od petnaestak hiljada, a ni to malo nema ko da čuva.
Tradicionalno ovčarstvo je već na izdisaju. Taj način proizvodnje je veoma težak i uključuje ovčara, što je deficitarno zanimanje.
„Dvadeset godina unazad imali smo ovčara i ne mogu da opišem koliko nas je to živaca koštalo, ali i novca. U aprilu pogodimo ovčara i on izdrži mesec-dva. Dođe jul, kada ima najviše posla oko kosidbe, obrađivanja zemlje, a on jednostavno ode. I šta tad da radiš? Treba da pustiš ovce da idu u pašu ili da ideš da radiš u polju? To je najviše koštalo mog muža, jer kada ovčar ode – sve padne na njegova pleća“, objašnjava naša sagovornica.
Farmerima nije problem plasman mlečnih proizvoda niti jagnjadi. Teško je što niko ne želi da prihvati posao ovčara. Za ovčarski posao u ovom kraju plaća se minimalno 30.000 dinara uz stan i hranu, ali zainteresovanih jednostavno nema. „Mlad svet definitivno neće da se bavi tim poslom. Da bi znao da radi s ovcama, čovek se uči od malih nogu. Evo, i moj sin kaže da će da čuva krave – ovce nikako. Kod krava priključiš muzilicu, pa lepo izmuze, a ovde moraš da se preznojiš i ujutru i uveče pa onda da vidiš, što kaže moj svekar ’belo u kotlenku’“, sa gorčinom govori Marija.
Ljudi sad čuvaju tovne rase, dok ove naše polako odlaze u istoriju.
Sve to je uticalo na odluku porodice Tošić da smanji stado. Pre pet-šest godina imali su 200, a danas oko 150 ovaca svrljiške rase. One prosečno daju 50 litara mleka po grlu. „Nije to nešto mlečna rasa, mada u odnosu na druge nije zanemarljivo. Važan je odnos iskorišćenosti mesa i mleka, a i navikle su na ovo podneblje pa je to razlog što ih čuvamo, mada ih je sve manje. U ovčarstvu je trend prelaska na tovne rase ovaca. U Srbiji ima krajeva koji uopšte nisu imali veze sa ovcama, sada ih ima mnogo više nego u Pirotu. Ljudi čuvaju tovne rase, dok ove naše polako odlaze u istoriju“, tvrdi Marija.
Za ovčarski posao u ovom kraju plaća se minimalno 30.000 dinara uz stan i hranu, ali zainteresovanih jednostavno nema.
Trenutno ovce vodi na ispašu Marijin svekar. One se napasaju na visoravni Tepoš, na južnim padinama Stare planine. Lekovito bilje koje raste na ovim prostorima mleku daje poseban ukus i aromu. „Kvalitet mleka je ekstra. Ovce su trenutno na paši, i, što je najvažnije u ovoj priči – sve je to ekološki: i mleko i sir. A prodajemo ga po istoj ceni kao svi ostali koji nemaju takvu proizvodnju. U Pirotu svi ovako čuvaju ovce. Na teritoriji Srbije imate sireve koji se proizvode pitaj boga od čega, a ove naše ovce pasu od ujutru do uveče, pomuzemo, podsirimo i to je to“, ističe Marija.
U porodici Tošić svi su na neki način angažovani u ovčarstvu. Nosilac gazdinstva je Marija, na čiji su predlog pre više godina počeli ozbiljnije da se bave ovčarstvom, a nedavno podigli i malu farmu na obodu sela.
„To je bio moj san i uspeli smo da ga ostvarimo. Ranije nismo imali takvih uslova za čuvanje ovaca. To je bilo veoma tradicionalno – moj muž i svekar su nosili koševe na leđima, i bilo je jako, jako teško. Želela sam da im to olakšam i uspela sam u tome. Tu nam je senaža, silaža, što se tiče vremena potrebnog za hranjenje ovaca sada je vrlo kratko“, kaže Marija i dodaje da je želela da napuni farmu sa više od 200 ovaca, ali više ne veruje da će uspeti u tome.
„Mi to radimo dugi niz godina, to je za nas rutina, ali je teško. Ovakav vid ovčarstva traži veliko požrtvovanje i 24-časovno angažovanje. Nema odmora, nema zimovanja, letovanja… A mi nismo adekvatno unovčili tu posvećenost. Ne mogu da kažem da nema računice, ali nije toliko koliko bi trebalo za takav rad“, zaključuje Marija Tošić.
Sagovornica:
Marija Tošić, vlasnica PG „Tošić”, selo Krupac
Komentari