Kao i kod ljudi u letnjim mesecima, tako i kod životinja, toplotni udar nije retkost. Do toplotnog udara (Hyperthermia) dolazi pri visokoj spoljašnjoj temperaturi, velikoj vlažnosti vazduha i neadekvatnoj ventilaciji, kada organizam životinje svojim termoregulacionim mehanizmima nije u stanju da odgovori, te oslobodi višak toplotne energije.
Možda vas zanima
U ovim uslovima može da dođe do pregrejavanja životinje koja u tom slučaju pokazuje sledeće simptome:
-
- Ubrzno i plitko disanje (dahtanje);
- Povišena telesna temperatura;
- Veće potrebe za pijaćom vodom (koju neretko prati smanjeno izlučivanje mokraće (oligurija) ili potpuni prestanak (anurija);
- Nesiguran hod (teturanje);
- Pasivnost (otežana pokretljivost);
- Smanjen apetit;
- Malaksalost i
- Grčevi i trzaji mišića ( ukoliko se ne pruži adekvatna pomoć na vreme).
Različite vrste domaćih životinja različito podnose visoke temperature, najmanje su osetljivi konji, jer imaju mogućnost obilnog znojenja zbog dobre aktivnosti znojnih žlezda.
Ovce relativno dobro podnose visoke temperature. Kod goveda su češći toplotni udari jer i pored dobro razvijenog sistema termoregulacije, temperature preko 30 stepeni Celzijusa za njih su veliki stres. Perad (živina) je vrlo osetljiva na visoke temperature jer nema znojne žlezde te višak toplote odaje disanjem i spuštanjem krila. Najosjetljivija domaća životinja na toplotni udar je svinja, zato što nema razvijene znojne žlezde (zbog čega vole da se valjaju u blatu ili barama).
Koje treba mere preduzeti da bi se sprečio toplotni udar kod životinja?
Mere koje vlasnik treba preduzeti u letnjim danima da bi se mogućnost da stoka doživi toplotni udar svela na minimum su:
- Pojačana ventilacija u štalama povećava strujanje vazduha, a samim tim i hlađenje životinja (otvoreni prozori i vrata, upotreba ventilatora po mogućnosti);
- Prskanje životinja vodom, odnosno raspršivanje vode u štali pomoću uređaja posebno napravljenih za to;
- Obezbeđivanje veće količine sveže, pijaće vode tokom čitavog dana;
- Ispašu ili transport organizovati u ranim jutarnjim časovima, kada su temperature znatno niže;
- Smanjiti broj grla u objektu, koristiti nastrešnicu van objekta;
- Šišanjem ovaca u proleće smanjuje se mogućnost pojave toplotnog udara i
- Dodavanje ishrani vitaminsko-mineralne smese, jer mogu da utiču na povećanje otpornosti organizma pri visokim tepmeraturama.
Ukoliko dođe do toplotnog udara, vlasnik bi trebalo da skloni životinju u hlad ako je izložena direktnim sunčevim zracima. Na glavu i potiljak treba da stavi krpu nakvašenu hladnom vodom, te prskanjem rashladiti životinju i kosultovati stručno lice – veterinara.
Saznajte još i Zašto bi trebalo da timarite krave
Autor: Dr vet. med. Goran Kostić, Veterinarska stanica Banja Luka
Tekst je originalno objavljen u magazinu Agro Planeta
Komentari