Šta bi sve trebalo da ima jedan dobar priplodni bik

Šta bi sve trebalo da ima jedan dobar priplodni bik

Stočarsko-veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjavanje „Krnjača“ najstariji je u Republici Srbiji. On je nastao još 1951. godine kao javna ustanova po Zakonu o zdravstvenoj zaštiti domaćih životinja. Osnovni cilj rada ovog centra jeste razvoj stočarstva, a njegova primarna delatnost je proizvodnja priplodnih bikova, naročito simentalske rase kao najzastupljenije u našoj zemlji.

Igor Prka iz Stočarsko veterinarskog centra za reprodukciju i veštačko osemenjavanje „Krnjača“ objasnio nam je čime se još, pored stvaranja kvalitetnih priplodnih bikova, ova institucija bavi.

Istraživali smo: kakvi su izazovi mlečnog govedarstva u Srbiji

Radimo i poslove kao što su suzbijanje steriliteta na terenu i unapređenje govedarstva u celini u našoj zemlji. Nama je u cilju da što više plotkinja ostane steono. Postoje različiti problemi koji se javljaju u štalama, kao što je pogrešna ishrana. Zato mi nastupamo i pokušavamo da pomognemo našim krajnjim korisnicima“, objašnjava Prka.

Takođe, sprovodimo edukaciju proizvođača, ali i kolega veterinara, prenosimo im iskustva iz razvijenih zemalja koja se odnose na ovu granu poljoprivrede i tako pokušavamo da pomognemo stočarima da još bolje funkcionišu i da ih motivišemo da opstanu u tom poslu uprkos svim problemima. U mlečnom govedarstvu je, na primer, veoma teško dobiti kvalitetnu bikovsku majku i stvarno je grehota da je neko proda“, dodaje on.

Farma krava za primer iz Skorenovca!

Kada je centar za osemenjavanje u Krnjači počeo sa radom, veštački se u našoj zemlji osemenjavalo svega 10-15% krava. Danas je taj procenat znatno veći.

Centar za veštačko osemenjavanje goveda - ©Agromedia


Možemo da se pohvalimo sadašnjim procentom, jer se danas osemenjava oko 80-85% krava. Ostatak od oko 15% uglavnom se odnosi na krajeve do kojih je otežan pristup i nije moguće adekvatno organizovati službu“, ističe Prka.

Kako je i zašto stočarstvo u Kaoniku isplativo zanimanje?

U ponudi semena centra za veštačko osemenjavanje iz Krnjače trenutno je više od 100 bikova različitih rasa – simentalska, holštajn frizijska, šarola, limuzin, braun svis i sivo tirolsko goveče.


Novije generacije bikova moraju svojim kvalitetom eksterijera i semena da zasluže ime.

Naš posao je i edukacija proizvođača, kao što sam rekao. Mi volimo kada farmer prepozna šta mu treba, kada prepozna u štali kod svojih plotkinja šta im nedostaje, pa da izborom bika ispravi te mane ili poboljša proizvodnju. Moram da priznam da je mali procenat proizvođača informisan i edukovan u tom smislu, pa zato mi ljudima uvek stojimo na raspolaganju“, rekao nam je Igor.


Generalno, rekao bih da ljudi koji sarađuju sa nama poštuju domaćeg priplodnog bika i to je njihov izbor. Ipak, mi u ponudi imamo i stane bikove, pre svega iz Austrije i Nemačke, kada je reč o simentalcima. Kada je reč o holštajn rasi, nudimo semena bikova iz Holandije, Nemačke i drugih zemalja“, dodaje naš sagovornik.

Priplodni bik - ©Agromedia

Pored ovakvih bikova koji su u punoj snazi, za eksploataciju se redovno priprema i mlada muška telad. Nakon detaljnih priprema i analiza, stroge kriterijume zadovoljavaju samo najbolji i najlepši među mladim bikovima.

To je procedura koja se sprovodi već decenijama i koja je osnova naše filozofije proizvodnje domaćeg priplodnog bika. Mladi bikovi, odnosno telad, dolaze kada imaju oko dva meseca, a zatim im se redovno rade razna kontrolna merenja i beleži njihov prirast. Na kraju, kada imaju godinu dana i dostignu polnu zrelost, sprovode se završna kontrolna merenja i pravi se stroga selekcija, odnosno, odlučuje se koji bikovi zadovoljavaju sve kriterijume, pre svega u eksterijeru“, navodi Prka.

U ponudi semena centra za veštačko osemenjavanje iz Krnjače trenutno je više od 100 bikova različitih rasa – simentalska, holštajn frizijska, šarola, limuzin, braun svis i sivo tirolsko goveče.

Tu su i drugi parametri koji moraju da se zadovolje. Oni se pre svega odnose na pokretljivost spermatozoida, kao i na gustinu i vitalnost, što se kasnije testira i na terenu. Mladi bikovi, naime, moraju da se dokažu na terenu i da daju što više teladi“, dodaje Igor.

Kroz istoriju, u Stočarsko-veterinarskom centru za reprodukciju i veštačko osemenjavanje „Krnjača“ neki bikovi su se pokazali mnogo bolje od drugih.

Priplodni bik - ©Agromedia

Ima nekoliko bikova koji su od osnivanja centra poznati i van Srbije. To su, na primer, bikovi Živan, Helios, a u poslednje vreme veliki trag je ostavio i Fanger, bik koji je napravio više od 250.000 doza, što je za naše uslove zaista ogroman broj. Trećinu tih doza izvezli smo u inostranstvo i mi se tom činjenicom zaista ponosimo“, pohvalio se Prka.

U generaciji novih bikova u našem centru tu su: Samt, Hobeo, Disko, Igor, Valiant i drugi. Te novije generacije bikova moraju svojim kvalitetom eksterijera i semena da zasluže ime“, rekao je Igor.

Sagovornik:
Igor Prka, Stočarsko veterinarski centar za reprodukciju i veštačko osemenjavanje „Krnjača“

Komentari

E-KNJIGA

Vodič za uspešno gajenje borovnica