Iako naš narod u gajenju svinja ima veliko i dugogodišnje iskustvo, stočari koji se bave ovim poslom poslednjih godina često nisu zadovoljni. Cene svinjskog mesa su niske, mogućnost izvoza ne postoji, a subvencije su sve manje. Zato i ne čudi što se broj svinja sve više smanjuje, niti što su mnoge farme ostale prazne. Pročitajte šta o ovim činjenicama kaže Milan Prostran, agrarni ekonomista.
Problemi u našem svinjarstvu traju već više od 20 godina. Za to vreme broj svinja u Srbiji smanjio se za više od milion i po, a mnogobrojne velike farme i klanice su propale i ostale prazne i napuštene. Milan Prostran, agrarni ekonomista objašnjava zašto je to tako i šta bi moglo da reši probleme u ovoj grani poljoprivrede.
Možda vas zanima
Već smo govorili o tome da je stočarstvo najugroženija grana poljoprivrede u našoj zemlji. Ako bismo sada posmatrali svinjarstvo kao jedan poseban segment stočarstva, šta biste mogli da kažete, u kakvom se stanju ono nalazi?
„Najpre bih istakao da je svinjarstvo vodeća grana stočarstva u Srbiji. Naime, od ukupne proizvodnje mesa u Srbiji više od 60% čini proizvodnja svinjskog. Imamo veliku i dugu tradiciju u ovom poslu, jer se svinjarstvo pre svega vezuje za proizvodnju kukuruza, najzastupljenije žitarice u našoj zemlji.“
„Naravno, uvek je bilo isplativije proizveden kukuruz iskoristiti za ishranu svinja i naplatiti njegovu vrednost kroz meso, kao finalni proizvod. Zato i ne čudi mnogogodišnje iskustvo srpskog naroda u uzgoju svinja.“
Zašto je svinjarstvo u krizi?
Uprkos tome, svinjari poslednjih godina često nisu zadovoljni i ne vide isplativost svog posla. Kako komentarišete ovu pojavu?
„Svinjarstvo je u krizi još od devedesetih godina prošlog veka, kada su nam uvedene sankcije i zabranjen izvoz svinjskog mesa. Tada smo izgubili brojna važna tržišta, poput evropskog i tržišta SAD-a, na koja smo izvozili visokoprerađene proizvode od svinjskog mesa, kao što je konzervirana šunka.“
Od ukupne proizvodnje mesa u Srbiji više od 60% čini proizvodnja svinjskog.
„Prestankom tih ustaljenih lanaca trgovine i izvoza došlo je do problema sa plasmanom, a time naravno i do smanjenja ukupnog broja svinja u Srbiji. Sa više od 5 miliona svinja krajem osamdesetih godina prošloga veka, pali smo na manje od 3,5 miliona. Naime, prema popisu poljoprivrede iz 2012. godine, u Srbiji je bilo 3.407.318 svinja.“
„Naše tržište jeste malo da bi apsorbovalo proizvodnju koju smo nekada imali. Za sada deo svinjskog mesa možemo da prodamo zemljama u okruženju, zahvaljujući sporazumu CEFTE. Ipak, moramo uzeti u obzir i činjenicu da su u Srbiji nestali mnogi veliki potrošači svinjskog mesa, kao što je bila nekadašnja vojska, veliki industrijski sistemi i drugi. Sve to utiče na krizu u svinjarskoj proizvodnji.“
Da li možemo da budemo konkurentni na tržištu svinjskog mesa?
„Ako uzmemo u obzir to da imamo dovoljno sopstvene sirovine, objekata i radne snage, ali i iskustva u svinjarstvu, rekli bismo da možemo da budemo konkurentni. Uz to, naša prednost je i što smo pratili savremene tokove u svinjarstvu i u Srbiju doneli kvalitetan repromaterijal, rase kao što su: veliki jorkšir, berkšir, različiti tipovi landrasa, durok i druge. Sve ove rase važe za veoma produktivne, daju visok sadržaj mesa, imaju dobru konverziju hrane i ostvaruju izuzetno dobar prirast.“
„Ipak, ne možemo da budemo konkurentni kada se uzmu u obzir stimulacije koje se ostvaruju kroz subvencije od strane države. Farmeri u Evropskoj uniji su daleko bolje stimulisani, pa mogu da izdržavaju i međusobnu konkurenciju, u okviru zemalja EU. U odnosu na nas, to ih čini veoma superiornim. Zato je vodeća svinjarska proizvodnja danas na farmama u naprednim zemljama, poput Nemačke i Danske.“
Za sada možemo izvesti veoma malo svinjskih proizvoda i to samo onih koji su termički obrađeni na temperaturi do 74 stepena. U odnosu na ukupnu proizvodnju svinjskog mesa u Srbiji, takve prerađevine čine manje od 1%.
(Ne)mogućnost izvoza
„Dodatne probleme na ovom polju stvara nam i transport. Naime, uvedene su nam mere zabrane transporta kroz EU, zbog načina iskorenjivanja svinjske kuge. Ova bolest naravno postoji i u naprednim zemljama, ali se ona u njima iskorenjuje ubijanjem životinja i stopostotnom nadoknadom farmerima za učinjenu štetu. Kod nas se samo radi preventiva vakcinisanjem.“
„Postoje nagoveštaji da će nam za godinu ili dve transport i izvoz u EU biti dozvoljen, ali to su procedure koje se jako sporo realizuju. Naravno, to bi mnogo značilo za razvoj našeg svinjarstva, jer upravo izvoz vuče svaku proizvodnju napred i daje joj vetar u leđa. Za sada možemo izvesti veoma malo svinjskih proizvoda i to samo onih koji su termički obrađeni na temperaturi do 74 stepena. U odnosu na ukupnu proizvodnju svinjskog mesa u Srbiji, takve prerađevine čine manje od 1%.“
Da li je dolazak stranih investitora rešenje problema u svinjarstvu?
Da li bi dolazak velikih, stranih investitora na srpsko tržište mogao da utiče na poboljšanje naše konkurentnosti i stanje u svinjarstvu? Od dolaska kompanije ‘Tenis’ se već sada mnogo očekuje. Da li su ta očekivanja opravdana?
„Najpre bih pomenuo investitora iz Austrije, koji je kupio ‘Mitros’ u Sremskoj Mitrovici. Rečeno je da će on pokrenuti i proizvodnju i preradu mesa, međutim, taj posao se odlaže. Na primeru jednog takvog investitora, koji čak i nije mnogo velik, mogli bismo da ocenjujemo dalje mogućnosti.“
„Konkretan ugovor sa nemačkom kompanijom ‘Tenis’ treba da se precizira u junu ove godine. Do tada još nemamo dovoljno informacija o celom tom poslu, pa ne možemo ni da damo dobre ekonomske ili druge analitičke ocene. Za sada znamo samo neke cifre koje nas zbunjuju. Na primer, nije dovoljno jasno da li je u nagoveštenoj proizvodnji od 4 miliona svinja reč o broju tovljenika ili ukupnom broju svinja. To je velika razlika. Zato bi taj broj morao da bude dodatno i do kraja analiziran.“
„Uz to, takva koncentracija svinja na nekom manjem prostoru mogla bi da bude i veliki zagađivač. Zato bi u budućem ugovoru trebalo da se obrati pažnja i na ekološki aspekt. Istakao bih i da je posebno važno da se vodi računa o kooperantskoj proizvodnji svinja. Mnoge velike firme i kompanije propale su zbog toga što nisu imale dovoljno sopstvenog repromaterijala. Zato to ne bi smelo da se dozvoli.“
„Ja lično nemam ništa protiv dolaska investitora u svinjarskoj proizvodnji, ali on ne bi smeo da ugrozi domaće farmere, koji su još od najave dolaska tog investitora u iščekivanju i žele da se angažuju u proizvodnji. Ne bih voleo da veliki investitori, poput ‘Tenisa’, ugase domaće farmere, jer oni znaju da proizvode svinje. Uz to, bila bi šteta ugasiti i kapacitete koje naši svinjari imaju i to ne samo za njih, već i za čitavo društvo.“
Sagovornik:
Milan Prostran, agrarni ekonomista
Komentari