Iako smo već navikli na podatke koji ukazuju na stagnaciju ili čak opadanje stočnog fonda u ovčarstvu i kozarstvu, ovoga puta naša priča je drugačija. Naime, prema rečima stručnjaka, izgleda da je u našoj zemlji u poslednjih nekoliko godina sve više ljudi koji odlučuju da gaje ovce ili koze, a naročito u Vojvodini.
Broj ovaca se u poslednjih nekoliko godina u Srbiji sve više povećava. Uz to, nije retka pojava različitih retkih kvalitetnih mesnatih i mlečnih rasa tih životinja, a ne nedostaju ni mladi ljudi koji interes pronalaze u ovčarstvu. Slično je stanje i kada je reč o kozarstvu. Nešto više o tome rekla nam je gospođa Frida Bauman, stručnjak koji razvoj te dve oblasti stočarstva prati već godinama.
Možda vas zanima
Gospođa Frida Bauman nam je objasnila: „Vojvodina je daleko otišla kada je reč o organizovanju kozarske proizvodnje. Tu podrazumevam ne samo gajenje koza, nego i preradu mleka. Rekla bih da je Srbija dugo kaskala za okolnim zemljama, ali sada se već pojavljuju stočari koji su zainteresovani za ovčarstvo i kozarstvo. Oni počinju sa grlima koja mogu da se kupe u Srbiji, međutim, sve više stoke se i uvozi. Kozarstvo je definitivno u ekspanziji.“
Uz to, gotovo svi stočari koji počinju da se bave ovčarstvom ili kozarstvom iz godine u godinu povećavaju broj grla, naročito priplodnih. Naravno, jedan od razloga za to su i dobri podsticaji koji iznose 7.000 dinara po priplodnom grlu i 2.000 po jagnjetu.
„Stalno sam se plašila da nećemo zadovoljiti kriterijume koji se od nas traže ili, na primer, IPARD standarde. Međutim, pojavljuju se i proizvođači koji će biti spremni da dokupe stoku, prošire stada i uđu u konkurentniju proizvodnju, posebno u odnosu na onu koju sada imaju“, dodaje gospođa Frida.
Među ovčarima ima velikih i ozbiljnih stočara koji žive od tog posla, a naravno, ima i mnogo onih sa po nekoliko desetina ovaca, kojima je ovčarstvo dopunska delatnost. Ipak, dobar znak da za ovčarstvo dolaze bolji dani jeste činjenica da se ovce više ne gaje samo u staračkim domaćinstvima, već da sve više mladih ljudi odlučuje da kupi lepo i kvalitetno stado tih plemenitih životinja.
„Ne mogu to da generalizujem za celu Srbiju, ali se na izložbama i manifestacijama može videti da mlađi ljudi, koji su ujedno i proizvođači, stoje uz svoje bokseve. Ti ljudi su nažalost ostali bez posla ili je prosto došlo vreme kada mogu da pronađu svoj interes u stočarstvu. Samo interes može da poveća broj ovaca i unapredi ovčarstvo“, ističe gospođa Bauman.
Kada biste stočarima u planinskim krajevima rekli da ne muzu sjeničku ili svrljišku ovcu, oni bi se prenerazili. Oni jednostavno misle da ovca mora da se muze, a od njenog mleka da se pravi sir.
Bez obzira na to što u ovčarstvu najbolje može da se zaradi od priplodne jagnjadi, i dalje ima mnogo stočara koji taj posao ne mogu da zamisle bez proizvodnje dobrog ovčijeg sira.
„Kada biste stočarima u planinskim krajevima rekli da ne muzu sjeničku ili svrljišku ovcu, oni bi se prenerazili. Oni jednostavno misle da ovca mora da se muze, a od njenog mleka da se pravi sir. Mleko se i dalje najčešće prerađuje u kućnim mlekarama i uglavnom je krajnji proizvod beli masni sir. Kačkavalja je veoma malo, a najviše ga proizvodi Mlekarska škola iz Pirota“, navodi gospođa Frida Bauman.
Kilogram ovčijeg belog sira uglavnom se prodaje po ceni od 5 evra. Ipak, bez obzira na to što je malo skuplji od kravljeg, ovčiji sir uvek ima svoje kupce. Uz to, ne smemo da zaboravimo ni da su naši planinski krajevi bogom dani za čuvanje ovaca i da su mnogi naši preci lepo živeli od tog posla. Zato, nije ni čudo što ovčarstvo polako oživljava svoju staru slavu i popularnost, a o tome šta sve ona može da nam donese, govorićemo u našim narednim emisijama.
Da u Srbiji ima nade za ovčarstvo govori i priča mladog studenta koji je formirao prvo stado romanovski ovaca u Šumadiji.
Sagovornica:
Frida Bauman, Agrar – kontakt
Komentari