Ishrana krava muzara u zimskom periodu treba da se zasniva na korišćenju suvih i sočnih kabastih hraniva. Neodgovarajuća ishrana, naročito kada su u pitanju visoko mlečna grla, može dovesti do toga da proizvodnja bude manja nego kod ekstenzivnih rasa. Takođe, može se narušiti njihovo zdravlje.
Osnovno i najvažnije kabasto hranivo u zimskom periodu je silaža napravljena od cele biljke kukuruza. Kao dopuna kabastoj hrani koriste se različite vrste sena, trava i leguminoza. Nije uvek lako obezbediti kvalitetnu silažu, pogotovo u godinama kada su nepovoljne vremenske prilike.
Možda vas zanima
Suša u određenim fazama razvoja kukuruza dovodi do toga da bude manje klipova u odnosu na ukupnu masu biljke. Ako je materijal za silažu ubran na vreme, ona će imati visok udeo zrna (35-40%), a sadržaj suve materije biće 30-35%. Ovakva silaža je bogata energijom, a siromašna proteinima.
Kako žive divlje svinje u domaćim uslovima
Stepen kiselosti (pH) jedan je od najboljih kriterijuma za ocenu kvaliteta. U dobro spremljenoj silaži pH vrednost kreće se između 3,5 i 4,2. Ako je pH iznad 5, znači da silaža nije dovoljno kisela. Ako je pH oko 2, onda je prekisela.
Odnos kiselina takođe ukazuje na njen kvalitet. Mlečna kiselina je bez mirisa, pa silaža u kojoj ona preovladava nema izražen miris. Oštar miris je pokazatelj veće količine sirćetne kiseline. Veće količine ove kiseline dovode do smanjenog konzumiranja silaže. Kiselkast i neugodan miris je znak viška buterne kiseline.
Buterna kiselina u silaži uglavnom nastaje u naknadnom vrenju usled njenog nepažljivog spravljanja ili prisustva zemlje u siliranoj masi. Ako je ova kiselina prisutna u velikim količinama, siguran je pokazatelj lošeg konzerviranja i nestabilnosti silirane mase. Silažu je najbolje koristiti u kontinuitetu tokom cele godine da bi se izbegao stres pri prelasku s jednog na drugi režim ishrane.
Istraživali smo: kakvi su izazovi mlečnog govedarstva u Srbiji
Nedostatak hranljivih materija u ovom hranivu nadoknađuje se uvođenjem koncentrovanih hraniva. Osim silaže od suvih kabastih hraniva, zastupljene su različite vrste sena, trava i leguminoza. Njihovo korišćenje zadovoljava minimalnu potrebu za hranom i normalnu funkciju organa za varenje.
Kvalitet sena je promenljiv i može da zavisi od više činilaca. Jedan od značajnijih činilaca je vreme košenja, koje može biti obavljeno prerano ili prekasno. Odstupanje od pravovremene kosidbe i nepovoljni vremenski uslovi dovode do gubitka važnih sastojaka. Seno višegodišnjih leguminoza odlikuje se visokim sadržajem proteina, mineralnih materija, vitamina i drugih korisnih sastojaka.
Livadsko seno je siromašno mineralnim materijama. Da bi ovo hranivo bilo što kvalitetnije, treba strogo voditi računa da se kosi u početku cvetanja i da se osuši bez većih gubitaka.
Osim silaže, sena, trava i leguminoza, koriste se i suvi rezanci šećerne repe, koji predstavljaju ugljeno-hidratno hranivo. Sadrži mali broj proteinima (oko 8%) i sirove celuloze od oko 18%. Oni se mogu koristiti u svežem stanju, silirani ili suvi. Kod krava muzara treba voditi računa o količini ovog hraniva, jer može dovesti do povećane kiselosti i pogoršanja kvaliteta mleka.
Kako da povećate mlečnost Vaših krava? Odgovor su inokulanti!
Suve repine rezance pre upotrebe trebalo bi nakvasiti dva-tri puta većom količinom vode i ostaviti preko noći da nabubre. Ovako nakvašeni, mešaju se s drugom hranom. Prijatnog su ukusa i mirisa pa ih životinje rado jedu. Kravama se daje najviše tri-četiri kilograma dnevno zbog veće produkcije mleka.
Autor: Dipl. inž. Ljiljana Ćurćić
Tekst je originalno objavljen u časopisu Poljoprivrednik, br. 2605
Komentari