Da bi povećali prinose i kvalitet, a ujedno poštedeli sebe nepotrebnih gubitaka i fizičkog iscrpljivanja, mlađi poljoprivrednici često pribegavaju modernijem pristupu različitim granama agrara.
Možda vas zanima
Suština novih tehnoloških promena ista je kao i kod klasičnih tehnologija – u boljem korišćenju raspoloživih prirodnih, ljudskih, obnovljivih i neobnovljivih resursa, kažu stručnjaci. Agroekonomisti se trude da troškovnom i proizvodnom funkcijom utvrde ekonomske uticaje u poljoprivrednoj oblasti, mada se tu može javiti dosta teškoća i ograničenja.
U budućnost sa „Claas“ mehanizacijom!
Agroekonomista iz Aranđelovca, Dejan Rosić, kaže da je modernizacija poljoprivrednog domaćinstva izbor između dva rizika – sigurnog gašenja od posledica neulaganja u domaćinstvo i neizvesnosti koje modernizacija nosi sa sobom. „Da li ćete uspeti, dobrim delom je u vašim rukama“, kaže Rosić.
Kako priča jedan poljoprivrednik srednjih godina iz Natalinaca kraj Topole, kada je trebalo da se uvede prvi put silaža, njegov otac je govorio: „Ti sve bacaš u rupu, ono će da se ubuđa, a onda propade sve! A ovamo seno osušiš i kukuruz iz koša položiš kravama.“ Kada je video otac da je to bilo dobro i ekonomski isplativo, svake godine su pravili silažu, seća se taj poljoprivrednik.
Modernizacija poljoprivrednog domaćinstva izbor je između dva rizika – sigurnog gašenja od posledica neulaganja u domaćinstvo i neizvesnosti koje modernizacija nosi sa sobom.
„Znanje je jedan od ključnih faktora da se na adekvatan način primeni inovacija“, kaže Rosić. „Sociologija sela je ispitivala upravo te slučajeve i otkrila da postoje tri vrste poljoprivrednika, onih inovatora koji odmah primenjuju novo, onih koji se na osnovu drugih primera ili saveta oprobaju u drugačijem pristupu i onih poljoprivrednika koji iz nemogućnosti da modernizuju svoju proizvodnju, prelaze na neku drugu ili posle izvesnog vremena postanu nekomercijalna gazdinstva koja proizvode samo za svoje potrebe i tako gube tržišnu utakmicu“, objašnjava stručnjak.
Štala otvorenog tipa nije ništa novo, ali činjenica je da nije još uvek toliko zaživela kod srpskog seljaka. Zdravija je za životinje, saglasni su savetodavci poljoprivrednih službi, a ima i zadovoljnih korisnika.
Miloš Milovanović iz sela Kopljari, po nagovoru svog veterinara u obližnjem Aranđelovcu, sagradio je novu štalu za goveda otvorenog tipa. Uselio je 14 grla goveda, sa mogućnošću proširenja do 28. U staroj štali ima još pet junica. Na pitanje zašto se odlučio na otvoren tip štale, kaže: „Zato što je zdravija za krave, provetrenija je, manje je virusa, nema amonijaka i jeftinije je za gradnju. Nisam se bojao rizika jer sam video na nekoliko mesta, dobro sam se raspitao pre nego što sam počeo da gradim. Ušao sam u stotine štala i znao sam šta radim.“
Znanje je jedan od ključnih faktora da se na adekvatan način primeni inovacija.
Za podizanje štale otvorenog tipa Milošu, koji ima 29 godina, bilo je potrebno do 5.000 evra, međutim za staru gradnju štale često je potrebno i dvostruko više. Miloševo ulaganje u gazdinstvo nije se završilo tu. Kupio je mašinu za šišanje krava.
„Pametnija“ poljoprivredna proizvodnja i niži troškovi uz moderne tehnologije
„Mašina je jako korisna stvar; nema prljavštine kod krava, nema straha od parazita, vašaka i slično“, zadovoljno odgovara Miloš. Ima podršku oca koji se i sam bavio poljoprivredom, ali bez značajnog ulaganja. „On nije unosio nikakve novotarije u stočarstvo, nije bilo nekog proširenja. Ali to je bilo drugo vreme“, zaključuje Miloš. Ipak, on sada razmišlja i o mašini za telenje i mlekovodu.
I stručnjaci i poljoprivrednici saglasni su u tome da je za modernizaciju poljoprivrednog domaćinstva potrebno i znanje, a ne samo hrabrost. Poljoprivreda, koja je jedna od najvažnijih grana privrede, uz adekvatnu primenu nauke i modernih tehnologija, može da poveća i prinos i kvalitet svojih proizvoda, ali i izvoz na strano tržište.
5 najboljih aplikacija za modernog poljoprivrednika
„U tom smislu je sticanje i prenošenje znanja ne samo osnovni i najvažniji pokretač razvoja moderne poljoprivrede, nego je i neophodan preduslov demografske održivosti srpskog sela i održivog razvoja srpskog društva u celini“, rekao je jednom prilikom član SANU odbora za selo, Branislav Gulan.
Komentari