Životna sredina obuhvata sve ono što nas okružuje i što neposredno i posredno deluje na nas. Sama priroda u svim svojim procesima stvara sopstveni balans i za nju je termin „otpad“ apsolutno nepoznat, odnosno čovek je taj koji otpad stvara.
Problem zagađenja i problem nedovoljne ekološke svesti ovog puta ćemo sagledati kroz poljoprivrednu proizvodnju, kao i kroz stvaranje i odlaganje poljoprivrednog otpada. U želji da saznamo kako to izgleda na samom terenu, porazgovarali smo sa sremskim poljoprivrednim proizvođačima.
Možda vas zanima
Zašto je dobro gajiti speltu?
17/08/2024
Šta kažu poljoprivredni proizvođači na temu odlaganja otpada?
„Kada su u pitanju kutije, papiri i slično, to se jednom nedeljno redovno odvozi iz sela. Kada su u pitanju hemijska sredstva, odnosno hemijske ambalaže, to je isto organizovano. Mislim da je, koliko se sećam, s mog imanja sada odneto oko 700 kg ambalaže, svakakvih boca. Prikupljanje otpada za mene uopšte nije opterećenje, i vreme je da se krene intenzivnije sa tim, da se sakuplja na gomilu, da se pravilno uništava, da stručnjaci to uništavaju a ne ja“, kaže Jovo Matić iz Vognja.
„Ne znam za organizovano sakupljanje otpada. Verujem da kada bi se to redovnije i češće sprovodilo da bi više nas znalo za to i da ne bi bio problem da svi čuvamo i prosleđujemo otpad na uništenje“, objašnjava Milica Petrović iz Nikinaca.
Vreme je da se krene intenzivnije sa prikupljanjem otpada, da se sakuplja na gomilu, da se pravilno uništava, da stručnjaci to uništavaju a ne mi, poljoprivrednici.
Koliko pratite i koliko ste upućeni u to kakve posledice neadekvatno odlaganje otpada može imati na životnu sredinu?
„Nije baš da nešto to pratim, ali pretpostavljam da ima veliki uticaj. Evo, na primer, najloni, znamo da se oni godinama, vekovima, ne mogu razložiti, a da ne pričam o kutijama hemijskih sredstava i slično“, nastavlja Jovo Matić.
„Znam da može imati negativne posledice, ono što se baš trudim jeste da isperem boce tri puta i to je to“, kaže Milica Petrović.
Ako posmatramo otpade koji se mogu stvoriti prilikom poljoprivredne proizvodnje, moramo napomenuti da pored ambalaže hemijskih sredstava, semena i sličnog, postoji i otpad od poljoprivredne mehanizacije, odnosno razna maziva, akumulatori, prečistači, itd. Sve to ukupno predstavlja potencijalni zagađivač, posebno kada se stvori takozvana divlja deponija. S druge strane, ako se pravilno postupa sa ovim otpadom, njegova štetnost biće znatno smanjena.
A šta kažu udruženja čiji je zadatak uništavanje ambalažnog otpada?
Kada je u pitanju Srbija, poslednjih godina sve veći akcenat se stavlja na adekvatno i organizovano odlaganje i uništavanje otpada, a na tu temu razgovarali smo sa Draganom Dimitrijević, izvršnom direktorkom udruženja SECPA, koje sprovodi aktivnosti organizovanog prikupljanja i uništavanja ambalažnog otpada sredstava za zaštitu bilja od proizvoda članica udruženja.
„Pre tri godine prvi put je u Srbiji, u okviru pilot-projekta, u saradnji sa kolegama iz Poljoprivredne savetodavne i stručne službe Sombor, realizovano preuzimanje ambalažnog otpada od individualnih (manjih) poljoprivrednih proizvođača u regionu Sombora. Zahvaljujući implementaciji adekvatnog sistema preuzimanja i zbrinjavanja ovog ambalažnog otpada, pilot-projekat je proširen i na druge regione“, objašnjava nam Dragana Dimitrijević, direktorka udruženja SECPA.
U Srbiji se u 2016. u nekoliko regiona na 170 mesta sakuplja ambalažni otpad od manjih poljoprivrednih proizvođača.
„U 2016. godini je ovaj projekat realizovan u regionima Sombora, Novog Sada, Sremske Mitrovice, Rume, Zrenjanina, Smedereva, Pančeva i Topole, organizujući 170 mesta kolekcije. Tokom ove godine prikupili smo značajno veću količinu ambalažnog otada u odnosu na 2015, ukupno 32.640 kg, odnosno skoro 260% više u odnosu na prethodnu godinu. Najbolji odziv poljoprivrednih proizvođača je zabeležen u regionima Pančeva i Sombora, u kojima je prikupljeno po 7.000 kg ambalažnog otpada od sredstava za zaštitu bilja. Sistem preuzimanja ambalažnog otpada od velikih korisnika sredstava za zaštitu bilja je stabilan i iz godine u godinu obezbeđuje povećanje preuzetih i zbrinutih količina“, objašnjava gospođa Dimitrijević.
Kako komentarišete odziv manjih poljoprivrednih proizvođača?
„Iz godine u godinu se primećuje sve veća zainteresovanost i bolji odziv. Proizvođači se više trude da svoju ambalažu pravilno isperu, skladište i predaju na mesto kolekcije radi njenog krajnjeg zbrinjavanja. Situacija nije ista u svim regionima i postoje mesne zajednice u kojima bi se po ovom pitanju moglo mnogo više učiniti. U regionima u kojima se ovaj projekat realizuje više godina, poljoprivredni proizvođači postaju savesniji i predaju kvalitetniju i bolje pripremljenu ambalažu.“
Na šta poljoprivrednici treba da obrate pažnju kada je u pitanju čuvanje otpada do sledećeg sakupljanja?
„Najvažnije je da ambalažu odmah nakon pražnjenja pravilno trostruko isperu, skladište na sigurnom mestu u providnoj plastičnoj kesi i isti predaju operateru, prema unapred definisanom rasporedu, radi krajnjeg zbrinjavanja ovog otpada.“
Proizvođači se više trude da svoju ambalažu pravilno isperu, skladište i predaju na mesto kolekcije radi njenog krajnjeg zbrinjavanja.
Da li se može otpad od upotrebljenih zaštitnih sredstava takođe proslediti vašim operaterima?
„Nažalost, za sada ne može. Preuzimamo samo ambalažni otpad koji potiče od sredstava za zaštitu bilja jer su naše članice, kao proizvođači sredstava za zaštitu bilja, odgovorni za svoj ambalažni otpad.“
Gde se poljoprivrednici mogu informisati o budućim akcijama prikupljanja otpada?
„Mogu se informisati preko SECPA veb stranice, u regionima u kojima se realizuje pilot-projekat, mogu se informisati od strane predstavnika mesnih zajednica i Poljoprivrednih stručnih službi. Takođe, u regionima u kojima realizujemo projekte, oglašavamo naše aktivnosti i preko novina i radija“, napominje Dragana Dimitrijević.
Autor teksta i fotografija: Mirjana Tadić
Sagovornici: Jovo Matić, poljoprivrednik iz Vognja
Milica Petrović, poljoprivrednica iz Nikinaca
Dragana Dimitrijević, izvršna direktorka udruženja SECPA
Komentari