Japanske prepelice potiču iz istočne Azije. To su ptice selice koje se gnezde u Mandžuriji, istočnoj Siberiji i severnom Japanu, a prezimljavaju u južnom Japanu, na Korejskom poluostrvu i u južnoj Kini, mada se u poslednje vreme sve više uzgajaju širom sveta. U Srbiji se takođe uzgajaju, ali pionirski, jer ima samo nekoliko većih odgajivača od preko 400 prepelica u jatu.
Možda vas zanima
Jaja i meso japanske prepelice su bili obavezna hrana egipatskih faraona, a o njihovoj lekovitosti se najviše zna u Japanu i Kini. Kroz istoriju postoje brojni spisi o pozitivnom uticaju na organizam ljudi, posebno na krv, krvotok, srce, jetru, bubrege, želudac i mozak. Jedno jaje ima samo 15 kalorija, tako da su odlična hrana kod restriktivnih dijeta.
Poslednjih godina naučnici u Rusiji, Poljskoj, Engleskoj i Češkoj rade ispitivanja o uticaju jaja prepelica na ljudski organizam, a rezultati su iznenađujući. Najdalje su u istraživanju naravno otišli Japanci sa rezultatima o izuzetnoj regenerativnoj sposobnosti ovih ptica. Koliko su prepelice otporne dokazuje to da ove ptice umiru samo od starosti!
Jaja japanskih prepelica bila su hrana faraona!
Na farmi prepelica može da se zaradi prosečna plata!
Za mesec dana na farmi prepelica može da se zaradi plata od oko 400 evra, kaže naš sagovornik, Stefan Nešić iz sela Bogdanje kod Trstenika. Ipak, u Srbiji nema mnogo farmi. Njegova iskustva su da posle 45 dana od piljenja prepelice počinju da nose jaja.
Stefan je japanske prepelice počeo da gaji iz hobija i kao izvor dodatne zarade, a onda je kao i mnogi u Srbiji, ostao bez posla, i odlučio da mu hobi preraste u osnovni posao. On dodaje: „Proizvodnja je počela pre dve godine, a prvo jato koje smo uselili u objekat je imalo 120 ptica. Pre početka gajenja bilo je neophodno obezbediti sredstva za opremu, kaveze i prostoriju.“ Farma japanskih prepelica „Nešić“ se bavi proizvodnjom i prodajom oplođenih lekovitih jaja za konzumaciju i inkubiranje, kao i prodajom pilića japanske prepelice.
Gajenjem prepelica do zdravlja i zarade
Čime se prepelice hrane?
„Japanske prepelice jedu koncentrat za koke nosilje, i to im je osnovna hrana, a osim toga, u hranu se ubacuje i sveža detelina, kad je ima, i sveže voće i povrće. Jedna prepelica pojede 30 grama hrane dnevno, znači za 200 prepelica nam je potrebno oko 6 kilograma hrane za dan. Uz te troškove i troškove pakovanja i ambalaže plata koju mogu da zaradim je oko 400 evra“, dodaje Nešić.
Koliko je zahvalna ova grana živinarstva?
„Gajenje japanskih prepelica zahteva dobro izolovanu prostoriju, koju sam ja sam pravio. Izolacija je neophodna u svakom pogledu – i zvučna i toplotna. Treba im obezbediti ventilaciju i odgovarajuću vlažnost vazduha. Neophodno je da imaju osvetljenje 16 sati dnevno. U jedan kavez mogu da se smeste 24 prepelice. Obezbedili smo automatske pojilice, jer su vrlo praktične, voda je čistija, a i tako dodajemo vitamine“, kaže Stefan Nešić.
U kavezu moraju da budu u muške i ženske jedinke da bi sva jaja bila oplođena, jer su jedino oplođena jaja lekovita, a obično na četiri ženke ide jedan mužjak. Ne postoji način da se razlikuju oplođena od neoplođenih jaja, pa je zato jako važno da prodavac može da garantuje da su jaja oplođena.
Čuvanje
Jaja se čuvaju u frižideru, na temperaturi do 4 stepena i tako mogu da ostanu sveža do dva meseca. Ako se koriste u ishrani kao obrok, a ne kao lek, termički obrađena, onda ne postoji opasnost da škode ako su starija.
Jedno jaje prepelice ima isto gvožđa kao kilogram i po junetine.
U čemu je lekovitost ovih jaja?
Jedno jaje japanske prepelice u odnosu na kokošije sadrži 5 puta više fosfora, 7 puta više gvožđa (istu količinu kao 1,5 kg junetine), i 10 puta više vitamina B kompleksa (B1, B2, B6, B12). Sadrži i vitamine A, E, C i K, kao i enzime neophodne organizmu. Takav hemijski sastav prepeličja jaja čini lekovitim! Ova jaja najviše pomažu u lečenju astme, anemije, dijabetesa, povišenog krvnog pritiska, masnoća u krvi, poremećaja u varenju, slabog imuniteta.
Plasman
Tržište Nešići uglavnom obezbeđuju preko društvenih mreža i jaja šalju na kućne adrese kako bi garantovali da su sveža, a uvek imaju akciju da na kupljene četiri kutije poklone i petu. Međutim, svest o vrednosti prepeličijih jaja je na niskom nivou.
Stefan napominje i sledeće: „Svaka kutija ima uputstvo i način primene. Terapija ovim jajima ne zahteva posebne pripreme. Zavisno od vrste bolesti, pacijenti treba da pojedu od 120 do 1.080 jaja. U najvećem broju slučajeva terapija traje 49 dana. Odrasli uzimaju po tri jajeta u prva tri dana, a kasnije po pet. Deca do tri godine uzimaju dva jajeta dnevno, od tri do pet godina tri jajeta, i od pet do deset godina četiri jajeta. Deca preko deset godina uzimaju istu količinu kao i odrasli.“
Najviše bolesti zahtevaju konzumiranje ovih jaja 49 dana.
Osobe kojima je žuč osetljiva na jaja moraju biti obazrive sa terapijom. Lečenje započinju uzimanjem jednog jajeta na dan, a dnevnu dozu svode na 3-4 jajeta. Ako im ni ova smanjena doza ne prija, terapiju treba da prekinu. Uzimanje lekova nije smetnja za uzimanje jaja, jedino ako je naglašeno da je uz prepisanu terapiju zabranjeno unošenje belančevina. Preporučljivo je u prvoj godini sprovesti dve kure sa pauzom od dva do šest meseci.
Ovo je lambordžini živinarskog sveta
Sva jaja sa ove farme su testirana na bolesti i imaju sertifikat Veterinarskog specijalističkog instituta iz Kraljeva.
Obnavljanje matičnih jata
Japanske prepelice su veoma otporne ali su osetljive na svaki iznenadni zvuk ili stresnu situaciju. Stefan ima svoj inkubator i sam obnavlja jata. Povremeno je potrebno da se jata osveže sa pilićima iz drugih farmi, tako da odgajivači vrše i razmenu. Matična jata se obnavljaju na svakih godinu, godinu i po dana da jaja ne bi bila slaba i da bi koke imale kontinuitet u nošenju jaja. Kad oslabi genetski materijal, ljuska je tanka ili čak nose jaja bez ljuske, a i po njima se vidi da su ostarile.
Sagovornik: Stefan Nešić proizvođač
Foto: Farma „Nešić“
Komentari