Leskovac je jedan od retkih gradova u Srbiji koji ima dva nacionalna brenda: leskovački domaći ajvar i leskovačko roštilj meso, a uveliko se radi na tome da treći postane sprža. Od 2012. godine leskovački ajvar poseduje domaći i međunarodni sertifikat kao proizvod sa oznakom geografskog porekla imena.
Možda vas zanima
Hteli smo da proverimo koliko je taj sertifikat doprineo samoj promociji i prodaji ajvara od dobijanja do danas.
Vladimir Bojović, diplomirani inženjer poljoprivrede iz Regionalne privredne komore Leskovac, kao jedan od pokretača ove dugogodišnje ideje, priseća se početaka 2008. godine, kada je nastala inicijativa za dobijanje sertfikata.
Bojović ističe: „Put do sertifikata nije bio nimalo lak. Od formiranja saradnje RPK Leskovac, Saveza zemljoradničkih zadruga Jablaničkog i Pčinjskog okruga i Privredne komore Sijene, preko nastupa, promocija, predavanja, pa do osnivanja udruženja ’Leskovački ajvar’ 2009. godine i konačnog dobijanja rešenja sertifikata o registraciji geografske oznake porekla (imena porekla od Svetske organizacije za intelektualnu svojinu iz Ženeve – Švajcarska, Registracija izvršena preko Lisabonskog aranžmana) mnogo truda i upornosti je uloženo, a rezultati se sada konačno i vide.“
Statistika ipak najbolje govori: „Proizvodnja povrća u plastenicima je u porastu, pogotovo paprike od koje se proizvodi ajvar. Podaci govore da je pre sertifikacije godišnja proizvodnja bila oko 30.000 tegli ajvara, dok se danas proizvede više od 500.000 tegli. Cilj je milion tegli, ukoliko želimo plasman na strana tržišta koja se sve više otvaraju uz, naravno, održavanje kvaliteta“, sažet je Bojović.
Podaci govore da je pre sertifikacije godišnja proizvodnja bila oko 30.000 tegli ajvara, dok se danas proizvede više od 500.000 tegli.
Nezaposlenost tera mlade ljude da se snalaze, pa neki od njih rešenje pronalaze u tradicionalnoj proizvodnji i udruživanju. Na taj način međusobno uče, razmenjuju iskustva i imaju pristup brojnim manifestacijama: „Pored osetnog povećanja proizvodnje, promocije u Americi, Grčkoj, Italiji, redovno se održava i Sajam leskovačkog domaćeg ajvara, zimnice i pića. Na njemu se predstavljaju leskovački domaći ajvar i tradicionalni proizvodi, kao i zimnica sa juga Srbije, za koje je vladalo veliko interesovanje gostiju iz zemlje i inostranstva.“
Za sada ne postoji problem plasmana, već proizvodnje, koja mora da bude veća, a najavljuju se i novi proizvodi: „Trenutno se radi na pripremi malih pakovanja za doručak i lanč-paketa radi plasmana preko ketering kuća za snabdevanje hotela, avio, brodskih i drugih kompanija“, kaže Bojović.
Za razliku od roštilja, čiji se recept dobro čuva, priprema leskovačkog ajvara nije tajna, već je receptura javno dostupna.
Za razliku od roštilja, čiji se recept dobro čuva, priprema leskovačkog ajvara nije tajna, već je receptura javno dostupna. Tu se samo insistira na leskovačkoj paprici: crvena paprika ajvaruša biološki je zrela – sazrela na biljci i bogata šećerom.
Proizvedena na odabranom i obeleženom području na lokalnim gazdinstvima, pečena na metalnoj plotni kubeta (furune) zagrejanoj drvetom i upržena na istoj plotni u emajliranoj šerpi, bez ikakvih sirovinskih dodataka, osim jestivog ulja, vinskog sirćeta, soli i šećera, pasterizovana i bez konzervansa, salicila i drugih „čuvara“ od kvarenja. Može da se čuva u podrumskim uslovima i do dve godine (ali to ne može da se dogodi – pojede se brzo).
Pravilno, na propisan način, ispečena i samlevena paprika, dobro upržena na ulju, ovom ajvaru daje poseban prepoznatljiv miris, boju i mazivu, a ne tečnu konzistenciju, pa mala količina zadovoljava i najveće sladokusce, te je vrlo isplativ. Ovakav ajvar je bez konkurencije i ima značajnu nutritivnu vrednost, po čemu je takođe znatno bolji, a isplativiji od drugih.
Leskovački ajvar je bez konkurencije i ima značajnu nutritivnu vrednost, po čemu je takođe znatno bolji, a isplativiji od drugih.
Poslednjih godina pažnju privlači jedna nova manifestacija na teritoriji cele zemlje pod nazivom „Izađi mi na teglu“. Ovaj društveno odgovoran karavan posećuje gradove širom Srbije u potrazi za najboljim ajvar-majstorom.
Novi majstori iz Leskovca pokazali su da taj grad s pravom nosi epitet prestonice ajvara jednim prvim mestom (učenici srednje škole „Svetozar Krstić–Toza“ iz Vučja) i jednim trećim mestom (Sportsko-rekreativni centar „Dubočica“), što daje nadu da je sudbina leskovačkog ajvara u dobrim rukama.
Sagovornik:
Vladimir Bojović, diplomirani inženjer poljoprivrede iz Regionalne privredne komore Leskovac
Izvor fotografija: leskovackiajvar.co.rs
Komentari