Monika, Milica i Milijana Rančić, ili pirotske trojke, od rođenja vode srčanu i istrajnu borbu sa cerebralnom paralizom. Ove dvadesetjednogodišnjakinje nedavno su se, uz njihovu majku, upustile u još jednu bitku – za mesto na tržištu zdrave hrane.
Možda vas zanima
Peta je godina otkako porodica Rančić dopunjuje kućni budžet preradom šumskih plodova u nesvakidašnje marmelade i slatka od crvenog i crnog gloga, šipurka, trnjine, šumske maline, jagode, kupine, borovnice, drenjine, divlje dunje ili, kako je u Pirotu zovu, samoniklice…
Od sakupljanja šumskih plodova do unosnog biznisa
„Godinama ovako spremam za nas, i onda smo rešili da probamo da pravimo veće količine, da prodajemo na pijaci i vidimo kako će to da ide. U Pirotu svi prave svoju zimnicu, pa većinom proizvodimo ono što ljudi nisu navikli da prave. Teže je za proizvodnju, ali je i zdravije. Suprug i ja vikendom beremo šumske plodove, od ponedeljka deca preuzimaju. Peru, kuvaju, pasiraju, one sve to pakuju, sipaju u tegle, stavljaju nalepnice i spremaju za tržište“, objašnjava majka Olgica Rančić.
„Crveni glog i crni glog se kuva na pari najmanje dva dana. Na taj način uspevamo da zadržimo sva lekovita svojstva ovih biljaka. Nije lako ovo proizvesti, jer je više koštica nego baze. Na primer, od 50 kilograma gloga ispadne 10 do 12 kilograma marmelade. Sve ručno pravimo, cedimo, pasiramo, blendiramo, kuvamo… I to radimo sa uživanjem“, kaže Olgica.
Crveni glog i crni glog se kuva na pari najmanje dva dana. Na taj način uspevamo da zadržimo sva lekovita svojstva ovih biljaka.
Najbolje mušterije na pijaci su im Bugari, kažu, ali i oni koji poznaju lekovitost prerađevina od šumskih plodova. Olgica ističe da se glog koristi kod bronhitisa, povišene masnoće i šećera, za pročišćavanje krvnih sudova, a med od maslačka preporučuje svim pušačima.
„To je po receptu moje bake, ona je med od maslačka pravila za dedu, protiv pušačkog bronhitisa i kašlja. Pravi se tako što se 250 cvetova i 200 g seckanog limuna kuva 15 minuta u litri vode. Poklopi se i stoji 24 sata. Procedi se, doda se 2 kg šećera i kuva se 20 minuta. Vreli med se sipa u zagrejane tegle, umota se i ostavi da stoji 3-4 dana u toploj prostoriji.“
Proizvodnja lekovitog bilja – veliki potencijal opštine Svrljig
Pre dve godine porodica Rančić proširila je asortiman proizvoda dodavši mu slatki program od šumskih plodova sa fruktozom umesto belog šećera.
Najbolje mušterije na pijaci su im Bugari, ali i oni koji poznaju lekovitost prerađevina od šumskih plodova.
„To je vrlo skup šećer, i ne isplati nam se mnogo da prodajemo po ovim cenama, ali pravimo. Sve je više onih koji ne smeju da jedu beli šećer, pa smo ove godine napravili više proizvoda sa fruktozom. Uvek smo želeli da proširimo proizvodnju, i planiramo da se i dalje bavimo ovim poslom. Stalo nam je da ljudima ponudimo zdravu hranu“, objašnjava Olgica i dodaje da se prosto čudi koliko malo ljudi u Pirotu koristi obilje šumskih plodova kojim je priroda obdarila ovo podneblje.
Pored slatkog programa od šumskih plodova, Rančići nude i zimnicu, konzerviranu samo sirćetom od divljih jabuka. Tu su domaće ljutenice i ajvar – cepkani, klasičan i zeleni.
Leskovački ajvar – četiri godine nakon dobijanja sertifikata
„Predstavile smo naše proizvode na Sajmu pirotske peglane kobasice ove godine. Zeleni ajvar za koji imam specijalni, tajni recept, bio je apsolutni hit među posetiocima. Ko god da je probao – kupio ga je. Tek kada smo stigle kući, primetile smo da nije ostala ni jedna jedina tegla za nas“, kroz smeh priča naša sagovornica.
Ajvar i ljutenice Rančići pripremaju isključivo od povrća koje sami uzgajaju na tridesetak ari koje su zakupili u blizini njihove kuće na obodu grada.
Otkrivamo vam sve tajne pirotske peglane kobasice!
„Kada smo počele sa ajvarom, kupovale smo papriku, ali mi se to nije sviđalo zato što znam da ljudi ponekad nekontrolisano prskaju. Onda sam odlučila da sadimo i proizvodimo kao što su nekada naši stari proizvodili. Koristim seme stare sorte – pirotsku crnu papriku i paradajz jabučar. Đubrimo samo stajskim đubrivom, prihranjujemo i štitimo koprivom, crnim i belim lukom“, kaže Olgica.
Ajvar i ljutenice Rančići pripremaju isključivo od povrća koje sami uzgajaju na tridesetak ari koje su zakupili u blizini njihove kuće.
Olgica i njene tri ćerke vole da se upoznaju sa novim trendovima u proizvodnji zdrave hrane. U tome im pomažu saveti sa internet strana posvećeni poljoprivredi i zdravoj hrani i literatura iz Narodne biblioteke u Pirotu, u kojoj je Olgica zaposlena. Imaju znanje i veštine, sada je na redu tržište i unapređenje proizvodnje.
„Mogli bismo mnogo više da proizvodimo, ali potrebno nam je tržište. Već sam se raspitala u NSZ i opštini o kreditima i subvencijama. Želeli bismo da opremimo neko veće odeljenje u kući. Potrebno nam je da uložimo dosta novca kako bismo pokrenuli ozbiljniju proizvodnju, ali će i to doći čim budemo pronašli stabilno tržište“, ističe Olgica.
Ćerke se slažu sa njom. „Ovo ima veze sa ekonomijom, a mi smo završile ekonomsku školu pa može da se kaže da smo na neki način u struci. Zanimljivo je i sviđa mi se, ali još nemamo tržište koje bi nam obezbedilo sigurne prihode pa još ovo ne smatramo ’pravim poslom’. Za sada nam je prioritet da pronađemo posao, pošto smo maturirale, pa ćemo da vidimo šta ćemo dalje. A volela bih da radimo sve zajedno“, kaže Milijana.
Zimnica proizvedena na „starinski način“ – novina na pirotskoj pijaci
„Poljoprivreda je lepa – ako volite to da radite, onda nema nikakvih problema. Za mene je dodir sa prirodom nešto posebno, čist vazduh, zdravo okruženje, ali i mogućnost da sama proizvedem ono šta smatram zdravom hranom“, zaključuje Monika.
Sagovornice: Olgica, Milijana i Monika Rančić iz Pirota
Foto: Gordana Simonović Veljković
Komentari