Kada jedan grad izgubi ono po čemu je bio prepoznatljiv, nakon bolnog i dugotrajnog procesa prihvatanja realnosti koju kroje zakoni tržišne ekonomije, mora se preorijentisati na nešto drugo. Leskovac više ne poseduje jaku industriju. Nema velikih kompanija. Lokacija nije najpogodnija za razvoj ekskluzivnog turizma. Ali je zato celo područje Jablaničkog okruga idealno za poljoprivredu, za proizvodnju hrane i pića. Već smo pisali o Leskovačkim brendovima, o kvalitetu voća i meda sa ovog područja. Pisali smo o hrani, ali ne i o piću.
Proizvođači rakije iz Leskovca najveće su iznenađenje na prošlogodišnjim festivalima u Srbiji po kvalitetu i broju osvojenih nagrada. Leskovačke destilerije osvajale su brojne nagrade protekle godine na raznim festivalima. Kako se one nose sa problemima u oblasti proizvodnje pića i kako se bore na tržištu kao novi proizvođači? Odgovore smo potražili direktno od njih. Tim povodom smo posetili destilerije Trivulesk i Nelvas.
Možda vas zanima
Destilerija Trivulesk – Trivunova rakija
Destilerija Trivulesk je nova ne tržištu. Iako su 2015. zvanično krenuli sa radom, iza njih je dugogodišnje iskustvo. Strpljivo i detaljno planiranje svih segmenata proizvodnje, preko marketinga do plasmana. Razgovarali smo sa Srđanom Dinićem i Bratislavom Jovićem, pokretačima destilerije, iako sama ideja potiče od stare porodice Trivunac, po kojoj rakija koja se proizvodi u ovoj destileriji nosi ime.
Već na samom početku razgovora je Srđan Dinić, tehnolog Trivuleska, konkretan: „Za godinu dana poslovanja, početni cilj ove destilerije bio je proboj na tržište južne Srbije, što je i ostvareno. 50.000 flaša na godišnjem nivou je naš trenutni rezultat. Mi smo mala destilerija, ali možemo biti zadovoljni našim učinkom koji danas broji 8 vrsta rakija i ukupno 31 proizvod, što predstavlja lep proizvodni program za ovako kratak period.“
Trivulesk je nastupao na prošlogodišnjim i ovogodišnjim festivalima rakije koje je i Agromedia propratila. Na festivalu u Domu sindikata u Beogradu nagrađeni su zlatnom i srebrnom nagradom za Trivunovu viljamovku i šljivu.
„Nakon odlaska Porečja iz Vučja u stečaj, velikih proizvođača više nema. Ceo kraj oko Vučja sa planinom Kukavicom je bogom dan za proizvodnju vrhunske sorte kruške viljamovke, pa je naš početni fokus bio na proizvodnji rakije ekstra kvaliteta – viljamovke. Stoga nam je ciljna grupa ugostiteljstvo, prednost nam je kvalitet i niske cene, a tržište u prvoj godini od Niša do makedonske granice“, objašnjava Dinić.
Za godinu dana poslovanja, početni cilj destilerije Trivulesk bio je proboj na tržište južne Srbije, što je i ostvareno. 50.000 flaša na godišnjem nivou je naš trenutni rezultat.
Prošle godine je donesen novi Zakon o jakim alkoholnim pićima. Srđan, koji je ranije učestvovao na izradi ovog zakona, osvrnuo se i na novi: „Po novom zakonu, kao proizvođač rakije, dovoljno je da imate samo registrovano poljoprivredno gazdinstvo, ali ne i tehnologa. Ovde sa podrazumeva proizvodnja rakije za sopstvene potrebe, što se, naravno, često krši. Postoje po mom mišljenju neki propusti u samom zakonu. Dakle, ako ne želimo da nam se dešavaju situacije kao što je bio slučaj ’zozovača’, a s druge strane, uredbe govore da nam nisu potrebna stručna lica koja će pratiti proces proizvodnje, dolazimo do toga da mali proizvođači ne odgovaraju nikome za kvalitet i ispravnost rakije koju peku. Time ne samo da su nelojalna konkurencija nama, već niko ne kontroliše njihove proizvode.“
Destilerija Trivulesk trenutno broji devetoro zaposlenih. Kao najveći problem izdvajaju naplatu. „Osnovni problem je neplaćanje po dogovorenoj ceni i u predviđenom vremenu. Ta karika u lancu je od presudnog značaja. Pomoć države ne očekujemo, ali bi dobro došla prilikom otkupa voća“, dodaje Bratislav Jović, koji trenutno radi na promociji Trivunove rakije u Italiji.
Još je rano da izdvojim neki model uspeha, ali u našem slučaju, ako uložiš mnogo truda, rada, znanja, pri tom pratiš trendove, primeniš novu tehnologiju, niko te neće sputavati.
Jović iz Italije nosi samo lepe utiske, kao i ideje za dalje planove koje nam otkriva: „U planu za ovu godinu imamo proširenje proizvodnje. Idemo polako, pažljivo, a svakako da su dugoročni planovi vezani za formiranje naših voćnjaka. Još je rano da izdvojim neki model uspeha, ali u našem slučaju, ako uložiš mnogo truda, rada, znanja, pri tom pratiš trendove, primeniš novu tehnologiju, niko te neće sputavati.“
Srđan i Bratislav su veliki entuzijasti. Netipičnog karaktera, ali prepoznatljivog temperamenta ovog kraja, koji ide sa energijom i empatijom koja u ovom slučaju nije izgubljena. Retkost je danas naći takve privrednike, ne samo u Leskovcu, već i šire. Veruju i vole to što rade i žele da time doprinesu i svojoj zajednici.
Nelvas – Deda Vasina rakija
Jedne zime, na desetak godina, firmi Nelvas, koja se bavi otkupom i prodajom voća, preostalo je skoro četiri tona mandarina koje više nisu bile za upotrebu. Te mandarine bi verovatno završile na otpadu i od ove naše priče ne bi bilo ništa, da nije bilo deda Vase.
Deda Vasa je preuzeo mandarine, oljuštio ih, samleo ih i ispekao rakiju o kojoj je pričao ceo Leskovac. Kasnije je deda Vasa od svakog voća pekao rakiju: od grejpfruta, pomorandži, banana, grožđa, kajsija… Postao je nadaleko poznat po svojim neobičnim, aromatičnim rakijama. Ne mnogo kasnije, i njegovi potomci nastavili su sa pečenjem rakije po deda Vasinom receptu.
O počecima proizvodnje pa do današnjih nagrada, za Agromediju govori Nebojša Stojković, ponosni potomak deda Vase, po kome je i rakija ponela ime.
„Sa odlukom da započnemo registraciju paralelno je usledio i naš rizični potez da uložimo u tu proizvodnju. Kupili smo kazan, cisterne, prepravili prostorije, dogradili… Kod rakije to nije nimalo lako jer treba prvo uložiti u kupovinu opreme, drva, voća. Tek nakon završnog posla, sačekati godinu dana da ona odstoji, pa sledeće godine sve to ponoviti, a početi sa prodajom prošlogodišnje, koja je tek sada za to spremna. To je sve prouzrokovalo uzimanje kredita – preinvestiranje – zbog kojih smo upali u blokadu. Situacija se polako popravlja. Potražnja je velika. Mi nivo svega ovoga možemo da podignemo još više i dalje, samo ukoliko bismo imali i podršku lokalne samouprave.“
Potražnja je velika. Mi nivo svega ovoga možemo da podignemo još više i dalje, samo ukoliko bismo imali i podršku lokalne samouprave.
U Nelavasu danas ima svega sedmoro zaposlenih sa nekadašnjih 27. Nije nimalo lako boriti se danas sam, bez podrške i kakve-takve sigurnosti na surovom tržištu, bez garancija velikih otkupljivača. Ono što je velika prednost ovog proizvođača jeste jedinstvo zaposlenih, jer sve, kako ističe Stojković – odlučuju zajedno, uz dogovor. Od nagrada u poslednje dve godine izdvajamo zlatne i srebrne na Festivalu srpske rakije, Rakija festu i Beogradskom sajmu, a nagrađene su viljamovka, kajsijevača, dunja i mastika.
„Mastika nam je tada osvojila srebrnu medalju, na šta smo posebno ponosni, jer je to jedina mastika koja se proizvodi u Srbiji. Svi se pitaju: ’otkud Leskovčanima mastika?’, a ne znaju da sam ja živeo 12 godina u Grčkoj i tamo ispekao i taj zanat“, smeška se Stojković uz još jednu opasku: „Kada ljudi probaju našu belu dunju kažu: ’Šta je bre ovo, je l ovo slatko ili je rakija?’”
„Viljamovka barik ide u drveno bure od hrasta, gde stoji određeni period da izvuče i hrast i aromu vanile. Barik burići se pre zatvaranja stavljaju na vatru da malo obgore, jer tad hrast u dodiru sa vatrom ispušta vanilu“, otkriva nam malu tajnu Nebojša.
Upornost i vera u ono što rade karakteriše ove ljude. Naravno, zadovoljstvo kupaca, pa čak i oduševljenje daju podstrek da se izdrži, istraje i unapredi proizvod:
„Naša rakija se izvozi po čitavoj Makedoniji i Sloveniji. Ima je u kafanama od Niša do Surdulice. Znamo i da se u nekim ugostiteljskim objektima koristi ambalaža deda Vasine rakije, sa rakijom koja se nabavlja na crno, to jest – od drugih proizvođača. Ali izdržavamo mi i to. Nama plasman nije problem, naprotiv, imamo veću potražnju od proizvodnje. Nama je problem novac, koga često nemamo u trenutku otkupa. A do podrške, do kredita ne možemo da dođemo. Nedavno smo nakon izlaganja naše rakije dobili ponudu iz Čikaga, da svakog meseca spremimo tonu i po naše dunje, ali zbog specifičnosti berbe i roda, nedostatka novca i slabih uslova skladištenja, nismo smeli da garantujemo toliku proizvodnju.“
Od nagrada u poslednje dve godine firma Nelvas je dobila i zlatne i srebrne na Festivalu srpske rakije, Rakija festu i Beogradskom sajmu, a nagrađene su viljamovka, kajsijevača, dunja i mastika.
Deda Vasa je uvek pažljivo birao sorte voća od kojih će praviti rakiju, voće kuvao, zatim pažljivo pasirao i onda od pasiranog voća pravio rakiju. To je razlog zbog koga ova rakija ima jedinstven i izuzetno pun voćni ukus. Ceo proces pravljenja rakije deda Vasa je radio polako, pedantno i pažljivo i u svaki deo tog procesa je uvek uložio svoju ljubav. Bio je perfekcionista, predan poslu i bilo je uživanje gledati sa kojom ljubavlju deda Vasa pravi rakiju. Rezultat je uvek bila savršena rakija.
Deda Vasine rakije se danas prave od: mandarina, šljiva, kajsija. Zatim tu su dunja žuta, dunja bela, viljamovka, mastika, stomaklija. A uskoro će se pojaviti i divlja kruška, kao i rakije sa kruškom i dunjom u flaši. I naravno, fokus je na proizvodnji rakije ekstra kvaliteta, ulaganje u marketing i brend.
„Od rakije se može živeti, ali uz dvadesetčetvoročasovni rad“, zaključuje Stojković.
Da sumiramo! Leskovac ima lepu priliku jer ispunjava skoro sve uslove da dobije još neke prepoznatljive proizvode i brendove, pa da ne bude poznat samo po govoru, roštiljijadi i zvezdama Granda.
Pročitajte i kako da sami odredite jačinu rakije.
Fotografije:
http://dedavasina.com/
http://www.rakijafest.com/
http://trivulesk.com/
Komentari