Rakija dobrog kvaliteta može se pripremati od plodova svake voćne vrste, pod uslovom da se pravilno pripremi i ispoštuje ceo proces, od vrenja do pečenja i prepeka. Prilikom pripremanja voćnih rakija najbitnija je osnovna sirovina, a to je voće. Voćna vrsta određuje koji tip rakije ćemo proizvesti, ali i mešavine voćaka nekada mogu biti dobar izvor za dobijanje fine voćne rakije. Uz to, i sezona diktira kada će se početi sa prikupljanjem voća i postavljanjem na fermentaciju, odnosno spremanje komine za vrenje.
Možda vas zanima
Kako se gaji dud bez muke
12/07/2020
Prvo rakijsko voće
Prvo u sezoni pristiže džanarika, odnosno ringlov, kao i rane sorte šljiva, crvena ranka i ranovača šumadinka. Plodovi ovih voćnih vrsta veoma su dobri za spremanje rakije, imaju dosta šećera i dovoljno tečnosti. Prilikom postavljanja na vrenje može se dodati 3-5% šećera, mada to nije neophodno. Vreme vrenja je kratko jer je letnja sezona i za dve do tri nedelje je spremna za pečenje. Komina daje oko 11 litara ljute rakije jačine oko 21 grad.
Lozovača se sprema od izmuljanog grožđa u koje se retko kada dodaje šećer.
Kajsijevača
Kajsija pristiže, zavisno od sorte, od juna do kraja jula, i veoma je zahvalna za pripremanje rakije. Dobro je da plodovi budu dobro uzreli i bez truleži. Po mogućstvu, treba odstraniti koštice. Vrenje traje oko tri nedelje i može da se odvija bez dodatka šećera ili sa 2-3% šećera. Uz to, treba dodati kvasac za voćno vrenje. Potrebno je voditi računa prilikom pečenja da ne dođe do zagorevanja u kazanu. Daje jaku rakiju od 22 grada, preko 10 litara, karakteristične arome.
Kruškovača
Letnje sorte krušaka su jedna od omiljenih voćarskih vrsta za pripremanje rakije. Najčešće je u pitanju viljamovka, koja je veoma dobra za obradu, lako se secka muljačem za voće i postavlja na vrenje, sa dodatkom šećera i kvasca za vrenje voćnih rakija. Prevri za dve nedelje i pečenjem daje 8 do 10 litara veoma kvalitetne rakije od 20 gradi, prijatne arome kruške.
Šljivovica
Šljiva madžarka, požegača (koja je sada već retkost), čačanka rodna i druge rakijske sorte daju rakiju koja je tradicionalno na prvom mestu po obimu proizvodnje u našoj zemlji. Zavisno od područja, šljiva se sakuplja u avgustu i septembru, i postavlja na vrenje. Može se dodati 2-3% šećera i kvasac za vrenje. Lako se secka i mulja prilikom postavljanja na vrenje. Sve je češća praksa odvajanja koštica. Tri nedelje kasnije spremna je za pečenje, ali se komina može peći i mesecima kasnije. Daje savršenu rakiju, oko 11 litara po kazanu, jačine 21 grad.
Dunjevača
Dunja daje lepu voćnu rakiju, mnogima omiljenu zbog jake arome. Priprema se krajem oktobra, kad su dunje dobro uzrele. Spada u zahtevne vrste voća, jer priprema mora biti odrađena sa dosta manuelnog rada. Potrebno je da plodovi budu zreli i bez truleži. Koštice se moraju odstraniti ili čišćenjem svežih plodova, ili kada komina prevri, ceđenjem pulpe u presama i pečenjem samo prevrelog soka. Postavljanje na vrenje zahteva dodavanje vode i oko 5% šećera, kao i kvasca za vrenje. Pošto je to hladan period, potrebno je i obezbediti mesto za kominu sa optimalnom temperaturom. Dunja zahteva i dodavanje enzima za blokadu pektina da bi se moglo vršiti vrenje.
Lozovača i komova rakija
Grožđe je uvek povezano sa proizvodnjom vina, što niko ne osporava, ali od grožđa se dobijaju dve čuvene rakije – loza i komova rakija.
Lozovača se sprema od izmuljanog grožđa u koje se retko kada dodaje šećer. Komina vri od 15 do 21 dan i nakon toga spremna je za pečenje rakije, najčešće od 18 gradi, gde se po kazanu može dobiti i do 14 litara lozovače.
Komova rakija se dobija od komine koja je ostala nakon otakanja vina. Komina se naliva vodom, pa se dodaje šećer i kvasac za vrenje. Nakon dve nedelje dobija se spremna komina koja daje pečenjem oko 7-8 litara komovice po kazanu, od 15 ili 16 gradi.
Trešnja, višnja, dud, jabuka, breskva i još mnogo drugo voće može se pripremiti na sličan način kao što je gore navedeno i eto neke količine jedinstvene rakije.
Foto: Miha Ambrož
Komentari