Da li su vremenske nepogode u vreme sazrevanja voćaka uticale na ovogodišnji rod voća? Da li je ono bilo dovoljno kvalitetno za pravljenje dobrih rakija? Koja rakija se u Srbiji najčešće pije? O ovim, ali i mnogim drugim pitanjima razgovarali smo sa dr Ivanom Uroševićem, predsednikom Grupacije proizvođača rakije PKB.
Voće u Srbiji je ove godine bilo izuzetnog kvaliteta. Zato dobri proizvođači mogu da se pohvale i vrhunskom rakijom. Ipak, izgleda da su oni koji rakiju i izvoze za sada retki. Sa druge strane, ovo domaće žestoko piće u inostranstvu nema konkurenciju i moglo bi da bude velika prilika za napredovanje voćara u Srbiji. Da li će se nešto na tom polju uskoro promeniti, rekao nam je dr Ivan Urošević, predsednik Grupacije proizvođača rakije PKB u našoj zemlji.
Možda vas zanima
Ivane, kako biste ocenili ovu godinu kada je reč o proizvodnji rakije? Kakav je bio kvalitet sirovine? Da li je voće imalo dovoljno šećera?
„Ova godina je veoma specifična po kvalitetu, ali i po kvantitetu voća koje je proizvedeno u Srbiji. Važno je naglasiti i da je kvalitet voća bio izuzetan, bez obzira na to što su u pojedinim periodima u sazrevanju voća vremenske prilike bile nepogodne. Procenat šećera u voću i kvalitet uopšte nisu izostali, čak su randmani u proizvodnji voćnih rakija premašili teoretske, jer su bili mnogo veći od očekivanih.“
„Sa druge strane, cena voća ove godine bila je viša u odnosu na prethodne, s obzirom na to da je bilo relativno manje voća nego inače. Ipak, kvalitet je tu cenu nadomestio randmanima i količinama koje su dobijene u preradi. Zato mogu da kažem da je ova godina bila izuzetno povoljna za proizvodnju voćnih rakija.“
„Ipak, izostao je veći otkup sirovine. Ljudi su se zbog visoke cene odlučivali da smanje količinu voća koje će da otkupe i prerade u voćne rakije. Oni koji to nisu uradili, rekao bih da su ove godine izuzetno dobro prošli, zbog, kao što sam rekao, izuzetnog kvaliteta voća, odnosno rakija.“
Da li se ove godine više pravila rakija od šljive ili neke specifične rakije, poput one od dunje, kajsije i drugog voća?
„Trenutno se vrši otkup dunje, koje ove godine ima mnogo na terenu. Cena tog voća je korektna i povoljna. Ipak, ono što je sigurno, to je da se šljivove prepečenice i dalje masovno proizvode. Voćne rakije najviše zavise od sezone. Ove godine je bilo kvalitetne kajsije, ali i kruške viljamovke… Sezona prerade dunja će, pretpostavljam, takođe proći dobro. Ipak, šljive se i u ugostiteljskim objektima i kod potrošača vraćaju na nekadašnje prvo mesto.“
Mi imamo idealnu priliku da sa našim voćnim rakijama, a pre svega sa šljivovom prepečenicom, izađemo na inostrano tržište, jer tamo nemamo veliku konkurenciju.
„Posledica toga je verovatno što sa voćnim rakijama često ima i raznih malverzacija, pa su potrošači shvatili da im je najsigurnija varijanta da piju šljivovu prepečenicu. Na tržištu se pojavljuje sve više malih proizvođača koji imaju kvalitetne voćne rakije. One nisu jeftine, ali ja smatram da je veoma važno da odnos cene i kvaliteta bude usklađen. Na kraju, potrošač bi trebalo da plati za kvalitet koji dobija, ukoliko stvarno želi da uživa proizvodu.“
Da li se naše rakije prodaju i van Srbije?
„Mi imamo idealnu priliku da sa našim voćnim rakijama, a pre svega sa šljivovom prepečenicom, izađemo na inostrano tržište, jer tamo nemamo veliku konkurenciju. To je naša specifičnost koju bi trebalo da iskoristimo. Uz to, novi zakon uređuje zaštitu geografskog porekla. Smatram da njegovom primenom, ukoliko se sami potrudimo, možemo da zaštitimo geografsko poreklo i naše nacionalne proizvode.“
„To nismo uradili pre 30 i više godina i evo sada nam se pruža još jedna prilika. Uz to, time bismo mogli da otvorimo jedan novi segment u trgovini sa inostranstvom. Voćne rakije su nešto čega na stranom tržištu nema dovoljno, a mi imamo i vrhunski kvalitet.“
„Nažalost, proizvođači se za sada sami snalaze i kada je reč o trgovini i o kupcima uopšte. Ipak, mislim da se u Komorama i Ministarstvu polako podiže svest o tome koliko je važno da neka državna ustanova stane iza domaćih proizvođača. Zato očekujem da ćemo u narednom periodu kroz novi zakon, ali i kroz okupljanje proizvođača i njihovo udruživanje, napraviti pomak i izaći na strano tržište sa prepoznatljivim proizvodom pod nazivom Srpska rakija, a onda će se svako pojedinačno dalje dokazivati kvalitetom i cenom.“
Sagovornik:
dr Ivan Urošević, predsednik Grupacije proizvođača rakije PKB
Komentari