Kada ste poslednji put videli kokoške kako leže u gnezdu od slame i nose jaja? Prizor je redak, čak i na selu. Većina domaćinstava gaji kokoške u kavezima. U slobodnom uzgoju skoro da ih nema u Srbiji, gde je primaran farmerski način odgoja.
Možda vas zanima
Jedna od retkih domaćica koja gaji živinu na otvorenom je Gordana Lazarević iz Čumića kod Kragujevca. Ona kaže da je posao isti, a dobit veća, jer dobija prava, domaća jaja.
„Brinuti o kokoškama u takozvanom slobodnom uzgoju, koje se hrane isključivo pšenicom i kukuruzom, ima svoje prednosti i mane. Količina posla je skoro ista. Morate da im se posvetite nekoliko sati dnevno. S druge strane, količina jaja je manja, ali je njihova cena viša. I pride dobijate dobru reputaciju kod mušterija. Oni znaju tačno šta kupuju i tako stiču poverenje. Kad ga pridobijete, imate prolaz da im ponudite i ostale proizvode iz svog domaćinstva“, kaže Gordana Lazarević.
Kod slobodnog uzgoja kokošaka količina jaja je manja, ali je njihova cena viša. I pride dobijate dobru reputaciju kod mušterija.
A, zdravo, domaće jaje prirodne boje žumanca i gustog belanca danas je retkost na tanjiru. Verovatno zato što njegov put od kokošinjca do trpeze podrazumeva samo veću posvećenost. Gordana u kućnom inkubatoru izleže piliće. Njenih 400 kokošaka slobodno se šetaju i u takvom režimu uzgoja nose zdrava jaja.
„Ovo je zapostavljen način gajenja. Svi više vole farmerski tip čuvanja živine. Prava je šteta, jer se gubi na kvalitetu jaja. Kokoške hranim žitaricama koje moja porodica proizvodi na imanju. Moje koke bukvalno nikada nisu okusile koncentrat, niti bilo koju veštačku hranu“, dodaje Gordana.
Kokoške u domaćinstvu Lazarevića u ograđenom prostoru borave do podne, dok ne snesu jaja u gnezdima od slame i ne pokljucaju zrnastu hranu. Nakon toga, one se puštaju na imanje od dva hektara i slobodne su do večeri.
„Nedostatak je što nose manje jaja i što ih ponekad tražim po voćnjaku. Moja kokoška godišnje snese od 150 do 200 jaja, ali su ona zbog kvaliteta izuzetno tražena kod mušterija. Za pet dinara su i skuplja od onih sa farme kako bih nadomestila manji broj jaja u gnezdu. Međutim, od trenutka kada dođem na pijac pa do prazne kotarice ne prođe više od deset minuta. Stalne mušterije već znaju kada dolazim i čekaju me“, kaže Gordana.
Sagovornica: Gordana Lazarević, domaćica iz Čumića
Foto: Biljana Nenković
Komentari