Špargla je jedna od najstarijih povrtarskih kultura koju su gajili još stari Egipćani, Grci i Rimljani. I danas se može naći divlja špargla u oblasti Mediterana, pa i na primorju i u Makedoniji.
Bogatstvo špargle biološki aktivnim materijama čini je lekovitom za različita oboljenja ljudi. Pored mladih izdanaka, od špargle se u lekovite svrhe koriste koren i plodovi. Osnovno lekovito dejstvo špargle potiče od amida asparaginske kiseline – asparigina. On utiče na snižavanje krvnog pritiska u arterijama, sprečava zakrčenje perifernih krvnih sudova i pojavu gangrene.
Možda vas zanima
Proizvodnja špargle – nova moda u Šumadiji
Sokovi špargle uneti u organizam preko organa za varenje deluju i na pojačane kontrakcije srca, kao i na usporavanje njegovog ritma.
Od stabljike špargle mogu se praviti čajevi koji se piju kod bolesti srca, bubrega i mokraćne bešike. U Francuskoj, gde se špargla masovno gaji i koristi u ishrani, čaj od korena i sok od izdanaka koriste se za lečenje mokraćnih puteva. Tamo se ova biljka koristi u lečenju, pre svega, zbog lekovitosti korena.
U narodnoj medicini ovom biljkom se leče upale bešike, bubrega, srčane bolesti koje dovode do otoka, poznatih kao vodena bolest, reumatizam i kostobolja. Čaj se pravi od mladih izdanaka i korena u odnosu jedan deo biljne mase prema deset delova vode. Pije se tri puta dnevno po pola čaše.
VIDEO VODIČ: Sve što bi trebalo da znate o gajenju špargle
Kostobolja se leči sirupom dobijenim od isceđenog soka mlade špargle pomešanog sa šećerom, u odnosu 1:2, dve do tri kašičice tri puta dnevno. Kinezi koriste čaj od korena špargle u lečenju kostobolje, šećerne bolesti i kožnih ekcema.
Komentari