Kako bismo saznali šta su hibridi, kako se oni stvaraju i koje su njihove prednosti, odlučili smo da se raspitamo kod stručnjaka. A evo šta smo saznali! Vrlo je zanimljivo!
Prvo što smo naučili bilo je da je hibrid jedinka nastala kontrolisanim ukrštanjem roditelja koji pripadaju istoj vrsti, odnosno sorti, a koji imaju željene osobine, pa se ukrštaju, na primer, dva paradajza ili dva kukuruza, a to se radi preko cvetova. Kako bismo dodatno saznali kako nastaju hibridi, razgovarali smo sa dr Ivom Đinovićem iz kompanije „Superior“ iz Velike Plane. On nam je na primeru njihovog hibrida paradajza la moneda objasnio kako u njihovoj kompaniji nastaju hibridi.
Možda vas zanima
„Znači, svaki hibrid ima, bez obzira na biljnu vrstu, roditelje – majku i oca“, objašnjava dr Ivo Đinović iz kompanije „Superior“.
„Što su roditelji divergentniji, što su više različiti po mnogobrojnim osobinama, to je efekat heterozisa ili hibridne bujnosti veći. Da bi se to postiglo, moramo da imamo bogatu kolekciju genotipova iz koje probamo šta može da bude dobra majka, a šta dobar otac.“
Prilikom odabira koja će biljka biti majka, a koja otac, uzimaju se u obzir različite osobine, u zavisnosti od toga kako hibrid paradajza treba da izgleda. Obraća se izrazita pažnja na otpornost biljaka na bolesti, na boju, veličinu, oblik, težinu, ukus i mesnatost ploda kako bi se kao hibrid F1 dobio paradajz koji je i čvrst i ukusan i otporan na pucanje, dobar za transport i duže čuvanje.
„U svakom slučaju, to su čiste linije koje daju dobar heterotičan efekat. Ukrštanjem dve linije paradajza u F1 kombinujemo osobine na otpornost prema bolestima iz jednog i iz drugog roditelja. I tako, ako je jedan roditelj otporan na tri bolesti, a drugi još na dve, onda imamo F1 sa pet otpornosti, što je mnogo važno“, pojašnjava dr Ivo i dodaje:
„Ovde imamo trenutno u stakleniku ukrštanje paradajza la moneda, koji je otporan na bolesti kao što su virus mozaika duvana, verticilijum ili zeleno uvenuće, fuzarium, trulež korena, a ima i otpornost na nematode.“
„Nematode su jako značajne kod onih vrsta proizvodnje gde se paradajz gaji dugi niz godina na istom mestu, kao što su, na primer, staklena bašta ili skupoceni plastenik, koji ne mogu da se premeštaju tako lako. Onda se paradajz iz godine u godinu gaji na istom mestu i tu se u zemljištu razmnože nematode koje uništavaju našu biljku koju bi mi gajili za plod.“
Ukrštanjem dve linije paradajza u F1 kombinujemo osobine na otpornost prema bolestima iz jednog i iz drugog roditelja. I tako, ako je jedan roditelj otporan na tri bolesti, a drugi još na dve, onda imamo F1 sa pet otpornosti.
Pored otpornosti na različite bolesti, hibridi paradajza kompanije „Superior“ imaju još jednu specifičnu osobinu koju smo saznali od dr Đinovića:
„Takođe, mi naročitu pažnju obraćamo na kvalitet ploda. Dosta nam je onih primedbi od kupaca koji od uvoznog paradajza očekuju dobro. On spolja izgleda lepo, a kada se raseče, mora 30% oko drške da se baci zbog celuloze, zbog onog drvceta, zbog onoga što ja zovem armatura koja se proteže od same drške ploda do trećine i nema upotrebnu vrednost.“
„Drugo, naš paradajz ima divan ukus sa skladnim odnosom šećera i kiselina tako da podseća na stare sorte kao što su jabučari ili sen pjer, ali ima mnogo veći prinos i mnogo veću otpornost na bolesti.“
Dakle, kupovina semena paradajza koji je hibrid poljoprivredniku osigurava da će imati ujednačen plod i biljke. To je jedna od razlika između F1 i F2 generacije, gde je F2 generacija nastala iz semena koje je ostavljeno za setvu od F1.
Uz to, dr Ivo Đinović navodi i još jednu prednost F1 generacije: „Inače, po biološkim zakonima, F2 daje od 15% do 20% niži prinos od F1 generacije. A drugo, ima neujednačene, rebraste, pljosnate, okrugle plodove različitog ukusa i ne samo što su biljke različite po visini, nego i po obliku i kvalitetu ploda.“
Dr Ivo Đinović saopštio nam je i jednu zanimljivost, odnosno, koliko mu i kako životinjski svet pomaže prilikom izbora najboljih hibrida! Na osnovu toga se može zaključiti da kompanija „Superior“ zaista sluša šta priroda ima da kaže!
Dr Đinović otkriva: „Posmatramo roditelje u kolekciji i onda kad shvatimo da imamo dobre roditelje, pošto imam 40 godina iskustva u tom poslu, ja tačno znam kakav će da bude hibrid i ako ukrstimo AxB ili BxA. Ta moć zapažanja nam pruža mogućnost da budemo uspešni u selekciji paradajza.“
Po biološkim zakonima, F2 daje od 15% do 20% niži prinos od F1 generacije i ima neujednačene, rebraste, pljosnate, okrugle plodove različitog ukusa i ne samo što su biljke različite po visini, nego i po obliku i kvalitetu ploda.
„Jedanput, pre 20 godina, mnogo su mi pomogle ptice u selekciji. Jedan hibrid sam škartirao kao kasni, međutim, kad sam video da ptice samo njegov plod jedu, zaključio sam da je to nešto dobro. On ima krupne plodove i na vrhu stabla, a ime maraton dobio je pošto dugo traje! Jako je ukusan i pokazalo se da je to jedan od naših najboljih hibrida!“
„Dao sam ga u Bugarskoj na analizu likopena, a likopen je bojena materija, to je neka vrsta vitamina crvene boje, koja se nalazi u paradajzu i ima lekovita svojstva protiv karcinoma prostate. Dakle, pokazalo se da naš hibrid maraton ima 12 miligrama likopena na 100 grama ploda! Dok drugi, i bugarski i holandski i stari naši, imaju 3-4 grama.“
„Znači, ptica ima nepogrešiv instinkt. Dakle, ono što je ukusno za čoveka, to je ukusno i za mikroorganizme i za gljivice i za bakterije i za insekte. Oni se rukovode nepogrešivim instinktima“, zaključuje dr Ivo Đinović.
Sagovornik:
dr Ivo Đinović, kompanija Superior, Velika Plana
Komentari