Većina najstarijih sorti krompira, koje su proslavile više od 13.000 rođendana, pronađene su na zapadu Južne Amerike, na prostorima današnjeg Perua, Argentine i Čilea. U tim krajevima i danas postoji više od 3.000 sorti koje se ubrajaju u endemske vrste, odnosno u biljke koje su na celom svetu veoma retke i mogu se naći na samo jednom određenom području.
Od tih drevnih, divljih sorti krompira, domaće, koje su otpornije i mogu da daju veće prinose, stvorene su pre oko 8.000 godina. Od tada do danas krompir je mnogo puta spasavao ljude od gladi u vreme ratova ili loših vremenskih uslova, siromaštva…
Gajenje slatkog krompira: Batat dobro podnosi sušu
Možda vas zanima
Povrće koje je danas u našoj zemlji uobičajeno na trpezama nije oduvek bilo sastavni deo ishrane Srba. Na primer, na dvoru cara Dušana uvek se dobro jelo. Pored redovnih obroka od divljači, često su se služili i plodovi mora, dok je povrća retko bilo u jelima. Na stolu nije uopšte bilo krompira koji se danas redovno koristi. Inače, posle kukuruza, pšenice i pirinča, krompir je najrasprostranjenija namirnica na svetu.
Krompir je igrao veliku ulogu u istoriji celog čovečanstva. On je mnogo puta spasavao ljude od gladi u vreme ratova ili loših vremenskih uslova, siromaštva…
Krompir u Evropi
U Evropu su ovu kulturu sredinom 16. veka doneli španski moreplovci i engleski gusari. Takođe, iz tog doba poznato je i da je španski kralj Filip II sanduke krompira poslao rimskom papi kao kraljevski poklon. Već u sledećem veku krompir je postao osnovna hrana ljudi širom kontinenta.
Međutim, krompirov put do evropske trpeze nije bio nimalo lak. Primera radi, u Nemačkoj, kada je u 17. veku ta namirnica prvi put ušla u upotrebu, interesovanje za krompir nije bilo na zavidnom nivou. Kako bi se proširilo njegovo gajenje među stanovništvom, za početak je zasađen u dvorskoj botaničkoj bašti.
Francusko lukavstvo sa krompirom
Još pre no što je Burgundija definitivno postala deo Francuske, krompir je istovremeno bio i voljen i omražen jer se verovalo da on „podstiče mušku snagu, ali i zaziva neku vrstu gube”. Zato je sadnja krompira često bila zabranjena. Ipak, nešto kasnije to povrće postaje toliko omiljeno da su se čak Luj XVI i Marija Antoaneta za odlazak na dvorske balove kitili cvetovima krompira.
I pored toga, tu krtolastu biljku njihovi podanici nisu prihvatili. Kako bi ih podstakao da počnu da je uzgajaju, dvorski botaničar pribegao je lukavstvu. Zasadivši krompir nedaleko od Pariza, naredio je vojnoj straži da ga čuva. Baš kao što je i pretpostavio, ispostavilo se da je „zabranjeno voće najslađe”, iako je u tom slučaju u pitanju bilo povrće.
Seljaci iz okoline, zaintrigirani biljkom koja im nije dostupna, tokom noći upali su u zasad i već sutradan se krompir nalazio na njihovim poljima.
Saznajte i zašto je bankiranje krompira dobra mera!
Komentari