Među meštanima podavalskih sela džinovski beli luk se već odomaćio! Kako kažu, razlike između belog luka na koji smo navikli i ovog nema, osim u veličini. O tome kako se beli luk, čiji je čen veličine pesnice, uzgaja i za šta se koristi, razgovarali smo sa Markom Grbićem iz Pinosave.
Marko, o kakvom je belom luku reč?
Možda vas zanima
„To je beli luk koji je otporan na bolesti i mnogo se lakše uzgraja nego sitniji beli luk koji se uglavnom kod nas gaji.“
Kako ste došli do ovog belog luka? Gde ste pronašli seme?
„Dobio sam nekoliko glavica od komšija pa sam ih iskoristio za sejanje u mojoj bašti. Inače se ne bavim nekom velikom proizvodnjom, nego gajim ovaj luk čisto za moje potrebe.“
Da li je teško uzgajati ovaj luk?
„Nije. Važno je na vreme ga u jesen posejati uz malo stajskog đubriva i da nikne pre mrazeva, pre zime. Onda u proleće brzo kreće.“
Da li morate posle da ga sečete i morate li da navodnjavate?
„Mora da se seče, ako želite da bude krupniji. Kada je reč o navodnjavanju, nije mnogo zahtevan.“
Ima li ovaj luk neku posebnu aromu?
„Nema, isti je kao i bilo koji drugi beli luk iz naših bašta i po mirisu i po ukusu.“
Šta kažu komšije? Da li se interesuju za seme?
„Da, traže mnogi ljudi. Ja dam svakome seme. Ko god mi je tražio, dobio je. Međutim, malo je viškova za prodaju, ali ne mora da znači da će uvek biti tako.“
Sagovornik:
Marko Grbić, povrtar iz Pinosave
Komentari