Medonosna pčela jedan je od najkorisnijih insekata u poljoprivrednoj proizvodnji. Ne samo da oprašuje veliki broj gajenih biljaka, već nam daje i čitavu lepezu proizvoda korisnih za ljudsko zdravlje. Med, propolis, matični mleč, vosak, za sve ove proizvode većina ljudi zna i dobar deo pčelara ih sakuplja, no da li ste znali da se može sakupljati i pčelinji otrov?
Na svetskom tržištu cena pčelinjeg otrova kreće se od 40 do 60 hiljada evra po kilogramu, pa ipak, mnogi pčelari ne znaju kako se on sakuplja niti kako se može primeniti.
Možda vas zanima
„Pčelinji otrov je ekstrakt velike i male otrovne žlezde pčela radilica starosti od 15 do 21 dana, pri čemu je maksimum lučenja između 18. i 21. dana. U tom periodu one imaju ulogu stražarica, odnosno stoje na letu košnice i kontrolišu ulazak drugih pčela radilica”, kaže dr Mića Mladenović, profesor pčelarstva na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i jedan od najboljih poznavalaca pčela u našoj zemlji.”
Pčelinji otrov ublažava bol, jača imuni sistem, poboljšava obnavljanje tkiva i ima jak toksični efekat na bolesne ćelije zahvaćene tumorom.
„Pčelinji otrov je smeša organskih kiselina i različitih histamina i koristi se u apiterapiji za sanaciju pojedinih bolesti. Ranije se koristio za sanaciju reume, išijasa, upale zglobova, spondiloze, a u poslednje vreme primenjuje se i kod obolelih od Parkinsonove i Hočkinsonove bolesti, multiple skleroze, prilikom lečenja bolesti zavisnosti...”
Blagotvorna dejstva su mnogobrojna – pčelinji otrov:
- ublažava bol,
- jača imuni sistem,
- poboljšava obnavljanje tkiva…
Sadrži 88% vode, a u ostatku suve materije najznačajnija supstanca je peptid melitin. On stimuliše hipofizu da oslobađa kortikotropin, koji opet stimuliše nadbubrežne žlezde da proizvode kortizol, koji je deo odbrambenog sistema našeg tela. Istraživanja su pokazala da pčelinji otrov ima jak toksični efekat na bolesne ćelije, konkretno, na ćelije zahvaćene različitim vrstama kancera.
„Uređaj za sakupljanje pčelinjeg otrova sastoji se od rama sa žicama ispod kojih se nalazi staklena ploča. Uređaj se u početku namaže medom kako bi privlačio pčele i postavi se ispred košnica. Kroz žice se propušta struja napona 9-12V u trajanju od 5-6 sekundi, zatim se pravi pauza od 5-6 sekundi i ponavlja proces 5-6 puta. Čim prva pčela izbaci otrov, ona izbacuje i feromon uzbune koji uznemirava i privlači ostatak društva. Kapljice padaju na staklenu ploču, odakle se otrov kasnije sakuplja.”
U Srbiji se otkupljuje svega 700 grama godišnje, ali se po ceni od 40 do 60 hiljada evra po kilogramu može prodavati na svetskoj pijaci.
Prisilno oslobađanje otrova izuzetno iscrpljuje pčele i ne može beskonačno dugo da se primenjuje.
„Izuzetno je bitno da ne preterate – ako iscrpljujete pčelu, morate raditi i na njenoj revitalizaciji. Ne možete od nje uzimati i med i polenov prah i otrov. Ako preterano iscrpite društvo tokom sezone, imaćete ozbiljan problem sa prezimljavanjem”, upozorava dr Mladenović i dodaje da se tokom jedne sezone sa 200 košnica može sakupiti kilogram otrova.
Uređaj za sakupljanje pčelinjeg otrova sastoji se od rama sa žicama kroz koje se propušta struja, a ispod kojih se nalazi staklena ploča na koju padaju kapljice otrova.
Pčelinji otrov se može naći u dva oblika: u tečnom stanju odmah posle ekstrakcije i u praškastom stanju, posle sakupljanja i sušenja.
U tečnom stanju je bez boje, oštrog gorkog ukusa i aromatičnog mirisa, a suši se na sobnoj temperaturi oko 20 minuta, pri čemu gubi 60-70% početne težine. Ako se zaštiti od vlage, osušeni otrov može da se čuva i pet, šest godina. Kada se primenjuje u terapeutske svrhe, otrov u ljudski organizam može da se unese direktnim ubodom pčele, ubrizgavanjem injekcijom, putem masti ili inhalacijom.
Šta raditi kad ubode pčela?
Prof. dr Mića Mladenović podelio je sa čitaocima portala Agromedia i jedan koristan savet: Ukoliko se desi da pčela ubode osobu za koju sumnjate da je alergična, pomozite joj tako što ćete u čaši vode razmutiti kašiku soli i dati joj da popije. Ovo neće sprečiti alergijsku reakciju, ali će podići krvni pritisak i odložiti upadanje u anafilaktični šok.
Drugim rečima, „kupićete” malo vremena dok ubodeni ne stigne do lekara. A vreme je u ovom slučaju od izuzetne važnosti, budući da se 2/3 smrtnih slučajeva dešava u periodu od jednog sata i to nakon jednog jedinog uboda.
Autorka teksta i fotografije: Ivana Živanović
Sagovornik:
dr Mića Mladenović, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu
Komentari