Zbog iznenadnih toplijih dana mnoga pčelinja legla počela su ranije da se razvijaju. To bi mogao da bude veliki problem ukoliko dođe do još jednog talasa hladnijeg vremena. Zato smo pitali iskusnog pčelara šta bi trebalo da uradite da biste zaštitili vaše pčele i pomogli im da se adekvatno pripreme za nastupajuće proleće.
Gospodin Milenko Gićanov, član izvršnog odbora Saveza pčelarskih organizacija Srbije, ispričao nam je kakvo je trenutno stanje u pčelinjacima u Sremu, zašto bi i na koji način trebalo da pomognete pčelama da spremne dočekaju proleće, ali i kakvo stanje očekuje ove godine u pčelarstvu u Srbiji.
Možda vas zanima
Gospodine Milenko, recite nam kakvo je trenutno stanje u pčelarstvu u vašem kraju?
„Trenutno stanje je, mogao bih da kažem, varljivo. Takvo je zbog ovih klimatskih promena, odnosno zbog podizanja dnevnih i blagih noćnih temperatura. Ovakvi uslovi baš i nisu idealni za pčele. Legla su počela ranije da se razvijaju i ako slučajno naglo zahladi, to nikako ne bi bilo dobro. Zato se pčelarima preporučuje da pomognu pčelama, jer će one, ako zahladi, trošiti više hrane. Trebalo bi da znaju i da jedan ram legla u potrošnji zahteva jedan ram meda.“
„Ipak, smatram da mi imamo izuzetno edukovane pčelare i da neće biti ozbiljnih problema. Naravno, osim ukoliko ne dođe do ekstremnog zahlađenja. U tom slučaju pčelari bi morali da reaguju interventno i dodatno zaštite i utople pčele. Zagrevanje legla bi bilo neophodno jer zimi pčele troše mnogo više energije, pa ne bi mogle dobro da podnesu izuzetno niske temperature.“
Šta bi pčelari konkretno trebalo da urade da pomognu svojim pčelama i pripreme ih za nastupajuću prolećnu sezonu?
„Veoma je važno da se društvima dodaju pogače za prihranu i to one od kilogram do kilogram i po. Dodatno utopljavanje se najčešće vrši uz pomoć folije ili papira, a mogu se koristiti i oba materijala, jer će se tako na najbolji način sprečiti gubitak energije iz košnice. To pčelari uglavnom i znaju, ali nije na odmet da ih podsetimo, znanje nikada ne može da škodi.“
Najbolje je da se u medober uđe sa što većim brojem pčela izletnica, ukoliko je moguće sa 30.000 do 80.000 jedinki po košnici.
„Da sumiramo, ako pomognemo pčelama, one će se lakše i bolje pripremiti za buran vegetativni razvoj i otopljenje koje dolazi sa prolećem. Stare pčele će izumreti, a rodiće se mlade. Važno je i da brojnost pčela različitog uzrasta bude izbalansirana. Do rane prolećne ispaše, odnosno do cvetanja dženarike, bagrema i uljane repice, društva bi trebalo da budu dobro razvijena i osnažena.“
„Najbolje je da se u medober uđe sa što većim brojem pčela izletnica, ukoliko je moguće sa 30.000 do 80.000 jedinki po košnici. One će posao pčelara učiniti uspešnijim i rentabilnijim.“
Kakva očekujete da će biti nastupajuća pčelarska sezona u vašem kraju?
„U Sremu se očekuje izuzetno dobar medober. Jedini problem može da bude manjak vlage u zimskom periodu, što bi moglo da se odrazi na rod lipe. U tom slučaju mogli bismo da očekujemo srednji medober, koji je svakako daleko od lošeg. Ukoliko narednih dana ili nedelja padne dobra kiša, sigurno je da ćemo biti zadovoljni početnom prolećnom fazom.“
„Da zaključimo, pčelarstvo može da bude izuzetno unosan posao, a sve je veća potražnja za medom na svetskom tržištu. Ovih dana pregovaramo sa Rusima i nadamo se izvozu u ovu zemlju, što bi mnogo značilo za razvoj pčelarstva u Srbiji. Do tada, jedino nam preostaje da se ugledamo na pčele i njihovu radinost i marljivost.“
Da li i Vi sami proizvodite hranu za Vaše pčele?
Sagovornik:
Milenko Gićanov, član izvršnog odbora Saveza pčelarskih organizacija Srbije
Komentari