Zanima vas organska proizvodnja i zdrava hrana? Volite da putujete i upoznajete nove ljude? Želeli biste da provedete neko vreme na selu, ali niste do sada imali priliku za to? Ukoliko su vaši odgovori na ova pitanja potvrdni, obavezno pročitajte sledeći tekst!
Možda vas zanima
Katarina Milenković, osnivač WWOOF-a u Srbiji, objasnila nam je šta je WWOOF i čemu služi, na koji način on pomaže organskim farmerima širom sveta, ali i ljudima iz grada koje zanima organska poljoprivreda i koji vole da provode vreme u seoskom i prirodnom okruženju. Ona nam je otkrila ko su najčešće volonteri koje zanima WWOOF i domaćini koji ih primaju i zašto se stranci koji jednom dođu u našu zemlju uvek rado vraćaju u Srbiju.
Katarina, da li biste mogli za početak da nam objasnite šta je WWOOF?
„Najkraće rečeno, WWOOF je globalni svetski pokret volontera na organskim farmama. Osnovna ideja ovog pokreta je da mladi ljudi iz grada koji nemaju nikakav kontakt sa prirodom i zdravom hranom dobiju priliku da otputuju negde, nauče o organskoj proizvodnji i istovremeno pomognu malim proizvođačima kojima je ta pomoć potrebna.“
U koliko zemalja WWOOF postoji u svetu i od kada postoji u Srbiji?
„WWOOF (World Wide Opportunities on Organic Farms) osnovan je 1971. godine u Engleskoj i od tada se razvio u još 60 zemalja širom sveta. U Srbiji ovaj pokret je osnovan 2011. godine, a danas već imamo pedesetak domaćina koji primaju volontere, kojih je do sada bilo više od 300.“
Čime se bave organski proizvođači hrane koje vi okupljate?
„Da bi neko bio član WWOOF-a i da bi primao volontere u svoj dom, uopšte ne mora da bude sertifikovan. Dovoljna je reč da taj poljoprivrednik ne koristi nikakve preparate i da poštuje principe organske poljoprivrede, a volonteri koji dolaze u našu zemlju najbolji su kontrolori i inspektori sertifikacije organske poljoprivrede.“
Imam utisak da poljoprivreda prvi put nije nešto čega se treba stideti, već je ona potpuno in, odnosno popularno zanimanje, nešto što je i atraktivno i što donosi dobru zaradu.
„Zaista okupljamo različita, uglavnom manja domaćinstva. Ona nisu u prilici da izađu na tržište samostalno, već proizvode robu za svoje potrebe, a prodaju samo ono što pretekne. Imamo povrtarska, voćarska, stočarska, pčelarska, zaista razna domaćinstva. Uz njih, okupljamo i nekoliko eko-zajednica u nastajanju, koja žele da u skorijoj budućnosti osnuju čitava eko-sela u kojima će se u potpunosti živeti po zakonima organske poljoprivrede. Dakle, za članstvo u WWOOF-u potrebna vam je pre svega dobra volja da se uključite u jedan ovakav edukativan program.“
Šta je zadatak volontera koji dolaze iz raznih krajeva sveta u našu zemlju?
„Do sada smo zaista imali volontere iz raznih krajeva, sa Novog Zelanda, iz Kanade, Japana, Brazila i drugih zemalja. Oni uglavnom u Srbiju dolaze sa određenom dozom straha, jer im je naša zemlja nepoznata. Međutim, jednom kada dođu, gotovo svi se zaljube u Srbiju. Verovatno su zato već i neki WWOOF-eri iz drugih zemalja kupili sebi imanje u našoj zemlji i ostali ovde da žive. Drugi su naše običaje odneli u svoje zemlje, treći nam doneli njihove… Naša rakija se sada, na primer, pravi u Čileu.“
„Upravo zato što ovi mladi ljudi ne znaju šta da očekuju od Srbije, na nama WWOOF-erima je da im pomognemo da steknu određene veštine i znanja i primene ih u poljoprivredi. Rakija je, kada je već pominjemo, uvek dobar motiv za volontiranje, ali isto tako stranci vole i naš ajvar, mlečne proizvode, prerađevine od voća i druge specijalitete. Dešavalo se i da volonteri dođu na dve nedelje, a ostanu po 6 i više meseci.“
Da li su volonteri uglavnom mladi ljudi?
„Uglavnom jesu. Ipak, zanimljiva je i priča da je prvi volonter u našoj zemlji bio penzioner. Inače, naš prosečan volonter je u stvari volonterka, koja je tek završila studije i pravi pauzu između fakulteta i zaposlenja. Neretko, naši volonteri u kasnijim godinama osnivaju sopstvene bašte i domaćinstva.“
Naš prosečan volonter je u stvari volonterka, koja je tek završila studije i pravi pauzu između fakulteta i zaposlenja.
Isto tako i ljudi iz Srbije koje zanima organska poljoprivreda mogu da volontiraju u drugim zemljama?
„Naravno, mogu da volontiraju i u Srbiji, ali i bilo gde u svetu. Preporuka za nove volontere je da počnu od sopstvene zemlje kako bi malo stekli opšti utisak o WWOOF-u. Nekada su uslovi smeštaja bolji, nekada lošiji, posao teži ili lakši… Ako se pronađete u ovakvom vidu nenovčane razmene, možete da krenete bilo gde u svet.“
Sa vašeg aspekta, koliko je trenutno u Srbiji razvijena organska poljoprivreda i koliko su ljudi prepoznali njen značaj i kvalitet?
„Ja mogu da govorim iz ugla malih proizvođača koje mi okupljamo. Kada smo osnovali WWOOF, pre 5 godina, imali smo samo tri domaćinstva na listi. Danas ih je, kao što sam rekla, više od 50, a broj i dalje neprekidno raste. Zato je moj utisak da organska poljoprivreda u Srbiji, kao i svuda u svetu, stalno napreduje i još uvek ne vidim njen kraj. Sve je više mladih i obrazovanih ljudi zainteresovano za pokretanje proizvodnje, što je takođe značajan napredak.“
„Imam utisak da poljoprivreda prvi put nije nešto čega se treba stideti, već je ona potpuno in, odnosno popularno zanimanje, nešto što je i atraktivno i što donosi dobru zaradu. Naime, od naših domaćina čujem da oni dobro žive od poljoprivrede i zato mislim da organska poljoprivreda doživljava napredak i da će još dugo biti tako.“
Na kraju, recite nam još gde vidite WWOOF u narednom periodu i kakvi su vaši planovi za ubuduće?
„Volela bih da uspemo da pozicioniramo Srbiju kao jednu od najpoželjnijih WWOOF destinacija u svetu. Zato se trudim i zaista iskreno radim na tome da promovišemo Srbiju u svetu kao jednu dobru destinaciju koja nudi ravnice i planine, reke i jezera i brojne raznovrsne vidove poljoprivrede. Nadam se da ćemo za desetak godina moći da pariramo makar Irskoj, koja trenutno ima oko 300 WWOOF domaćinstava.“
Sagovornica:
Katarina Milenković, osnivač WWOOF-a u Srbiji
Komentari