U našoj zemlji popularnost organske proizvodnje sve više raste. Poljoprivrednik Miloš Tešanović iz Ruskog sela kraj Kikinde, koji se bavi uzgojem organskog voća i povrća, još pre tri decenije je uvideo da je upotreba organski proizvedene hrane osnova zdravog života. On tvrdi da se od proizvodnje organskih kultura može lepo živeti.
U gazdinstvu porodice Tešanović sistem organske proizvodnje postao je način života. Najpre su počeli sa uzgojem voća i povrća za sopstvene potrebe, ali su svojim kvalitetom postali traženi i na tržištu.
Možda vas zanima
„Kada smo shvatili da se biljke koje kupujemo tretiraju raznim vrstama insekticida i pesticida, počeli smo na malom parčetu zemlje da uzgajamo samo osnovno povrće, kasnije smo prešli i na voćarstvo. Danas na jednom jutru uzgajamo više od dve stotine sadnica raznog voća. Povrće je isto zastupljeno na našoj parceli i uzgajamo ga u lejama. Pčelinjak je u blizini, pa nam pčele oprašuju biljke“, kaže vredni poljoprivrednik.
Sa rasadima zelene salate, paradajza i kalemljenih lubenica kreće se uglavnom u proleće.
„U leje nikada nismo unosili hemijske preparate, sve se zasniva na sadnjacima, samo koristimo prirodna sredstva i prirodna đubriva“, tvrdi Tešanović.
Da bi biljka imala odgovarajuću veličinu i lep izgled, uglavnom se za suzbijanje štetočina koriste razni otrovi i preparati. Međutim, ta biljka nije zdrava jer se nije pravilno i zdravo uzgajala, objašnjava ovaj iskusni proizvođač organskog bilja.
„Na primer, u lubenice se često ubrizgavaju preparati kako bi ona bila slađa, u trešnje takođe. Na prirodan način nije gajeno ni voće koje izgleda kao sa slike i koje nema nijedno oštećenje“, upozorava ovaj poljoprivrednik.
U leje nikada nismo unosili hemijske preparate, sve se zasniva na sadnjacima, samo koristimo prirodna sredstva i prirodna đubriva.
Neophodne su određene pripreme, ali i edukacija da bi se neko bavio organskom proizvodnjom. Zemljište na kojem se gaje organski proizvodi mora nekoliko godina biti potpuno čisto. Bez obzira koliko se prirodno tretirala, kultura koja se gaji ne može biti zdrava ako zemlja nije. Bitan segment proizvodnje predstavlja i navodnjavanje.
„Izbegavamo zalivanje vodom iz vodovoda zbog hlora koji šteti biljkama. Povezali smo sistem sa olucima i sa buradima u koja stane i po nekoliko stotina litara vode. Sve je po principu kap po kap, a vodu dobijamo od kišnice koja najviše pogoduje biljkama“, ističe Tešanović.
Na poseban i prirodan način suzbijaju se i biljne bolesti, štetočine i korovi. „Pošto u poslednje vreme imamo najezdu ptica i čvoraka, naručili smo aparat koji ih rasteruje bukom, nikako ne koristimo preparate. Takođe, sadimo biljke koji su dobri rasterivači štetočina. Luk i šargarepa idu jedno uz drugo, miris šargarepe rasteruje vaši sa luka, pa su ove dve biljke idealna kombinacija“, tvrdi vredni povrtar.
Zemljište na kojem se gaje organski proizvodi mora nekoliko godina biti potpuno čisto.
Na dobar i zdrav rod utiču mešovite kulture posađene jedna uz drugu. „Da biljne vaši ne napadaju povrće, utiču razne vrste cveća. U leji gajimo salatu, crni i beli luk, rotkvice, paprike, paradajz i često sadimo cveće koje mirisom rasteruje štetočine. Krompir nikada nismo prskali, zlaticu skidamo ručno“, kaže Miloš.
Stručnjaci ističu da je sektor organske proizvodnje u Srbiji daleko bolji nego ranijih godina. U našoj zemlji se, prema podacima Ministarstva poljoprivrede, na 9.500 hektara gaje organski proizvodi, dok se oko 1.800 proizvođača bavi ovom proizvodnjom. Najviše je zastupljena ratarska organska proizvodnja, oko 78%, voćarska 28, dok se povrće gaji na svega 2% površine.
Foto: Danijela Jankov
Komentari