Goran Spasojević bavi se organskom proizvodnjom na organskoj farmi “Laf” gde se proizvode žitarice, ali i voće i povrće. On ističe da u našoj zemlji postoji problem oko nabavke semena za taj vid proizvodnje, kao i da su odobrena sredstva za zaštitu veoma skupa. Ipak, moguće je napraviti ih, a naš domaćin otkrio nam je kako.
Gorane, recite nam za početak na kolikoj se površini bavite organskom proizvodnjom i koje su to kulture koje su zastupljene kod Vas?
„Proizvodnja na našem gazdinstvu, na našoj ogranskoj farmi „Laf“, organizuje se na 6,5 hektara. Od toga, najveći deo je pod žitaricama, a ostatak proizvodnje odvija se ili u plastenicima ili na otvorenom, a tu naravno govorim o voću i povrću.“
Možda vas zanima
Kolika je površina u zaštićenom prostoru i koje kulture imate?
„U ovom delu nalaze se kupusnjače na 10 ari, a imamo još jedan takav plastenik od 10 ari.“
Na koji način dolazite do semena i kako se vrši zaštita? Vidimo da ima i nekih biljaka koje su obolele.
„Problem oko nabavke semena postoji jer je malo semena koje je organskog porekla. Mi kupujemo i seme koje nije tretirano, jer je i to dozvoljeno u organskoj prozvodnji. Radimo po principu plodoreda pa se biljke međusobno štite od štetočina. Naravno, one su prisutne i ovde i borimo se protiv njih kako znamo.“
Mi moramo imati za svaki proizvod koji izađe sa farme sertifikat. Njega izdaje organizacija koja je licencirana od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i koja vrši kontrolu proizvodnje, ali i količine povrća koje izlaze na tržište.
Danas sam čuo od Vas da pravite jednu smešu od kopriva, oraha i drugih biljnih vrsta koje su poznate po antiseptičkim dejstvima. Možete li nam objasniti kako se to radi i da li ima uspeha u toj borbi?
„U pravu ste. Postoje sredstva koja su dozvoljena u organskoj proizvodnji i ona mogu da se kupe. Na nesreću, ona su veoma skupa. Nemamo novca baš za sve u našoj proizvodnji, ali se dovijamo tako što potopimo koprivu u vodu, dodamo list oraha i list drena, pustimo da to fermentiše i onda tom smešom štitimo naše biljke od štetočina.“
Vidim da već mnogo znate pa moram da Vas pohvalim s obzirom na to da ste Vi po struci ekonomista. Dakle, sve što želi, čovek može i da nauči.
Recite mi sada kakvi se prinosi ostvaruju u ovakvoj proizvodnji? Pretpostavljam da su ipak, pošto je redukovana hemijska zaštita, i prinosi manji.
„Jeste, prinosi su smanjeni prilično, ali takve okolnosti diktiraju i bolju cenu.“
Radimo po principu plodoreda, pa se biljke međusobno štite od štetočina.
Druga strana medalje jesu tržišta. Da li u Srbiji postoje organizovana tržišta za organske proizvode? Gde Vi prodajete Vaše?
„Mi naše proizvode prodajemo preko organizacije koja se bavi prodajom organske hrane u Beogradu, na Kalenić pijaci, na pijaci na Zelenom vencu, na pijaci na Novom Beogradu i u prodavnicama zdrave hrane.“
Ima li interesovanja kod kupaca i da li su cene više od uobičajenih?
„Meni je drago što primećujem blagi porast interesovanja za organske proizvode. Kada smo počeli da radimo, imao sam utisak da je veoma malo kupaca koji su zainteresovani za naše proizvode. Sada ih je sve više, a pretpostavljam da je jedan od razloga za to propaganda, kojom se objašnjava ljudima koliko je važno zdravo se hraniti. Samim tim povećava se i naša šansa da prodamo svoje proizvode.“
Potopimo koprivu u vodu, dodamo list oraha i list drena, pustimo da to fermentiše i onda tom smešom štitimo naše biljke od štetočina.
Na koji način potrošač može biti siguran u kvalitet proizvoda?
„Mi moramo imati za svaki proizvod koji izađe sa farme sertifikat. Njega izdaje organizacija, koja je licencirana od Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i koja vrši kontrolu proizvodnje, ali i količine povrća koje izlaze na tržište.“
Kako oni vrše tu kontrolu, da li dolaze najavljeni, nenajavljeni, da li uzimaju uzorke?
„Uzimaju uzorke, dolaze sa najavom, a naravno, dolaze i bez najave.“
Ne postoji mogućnost neke korupcije ili manipulacije?
„Bilo bi ružno pomešati te dve stvari. Nikako nije dozvoljeno mešanje konvencionalne i organske proizvodnje. To je kažnjivo i kazne su veoma rigorozne. Od nas ta ideja potiče. Naši kupci su ljudi koji dođu sa bebama, trudnice, bolesni ljudi, pa zaista nema smisla prevariti ih.“
Šta biste Vi predložli nadležnima za ovu oblast, kako da se u narednom periodu odnose prema organskoj proizvodnji? Kako Vi kao proizvođač i kao prodavac vidite perspektivu organske proizvodnje?
„Ja bih voleo da svi radimo na tome da nas proizvođača bude više. Samim tim će cena biti niža i zdravije ćemo se hraniti. Nećemo morati da dajemo toliki novac na zdravstvo. Bolje je da proizvodimo zdravu hranu. Ipak, treba nam podrška i Vlade i propagande i svih koji učestvuju u lancu koji povezuje organsku proizvodnju, hranu i kupce.“
Sa tom namerom smo Vas posetili i mi danas.
Sagovornik:
Goran Spasojević, organski farmer
Komentari